Juče je bio predivan sunčan, topao dan, a ovaj koji upravo trošimo je još lepši. Skoro za kratke rukave. Idealni za šetnju, za dug boravak dece napolju, u parku, na igralištu, za trčanje, fudbalski meč na parkingu ispred zgrade, za sedenje na klupi pored bebe koja spokojno spava u kolicima.
Šta još da poželimo?
Možda čist vazduh, jer ovaj koji nam deca udišu juče i danas, veći deo jeseni, onaj koji će udisati do kraja zime nije dobar. I ne samo da nije dobar... Mnogo je zagađen i štetan za zdravlje.
Iako decu učimo da je vazduh nevidljiv, da nema ni miris, ni boju, ni ukus, to ne važi za vazduh u Beogradu, ali i mnogim drugim gradovima Srbije, koji se na sajtu Airvisual, na listi najzagađenijih gradova na svetuvisoko rangiraju . Naša deca svakim udahom pune pluća teškim metalima, poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, dimom, čađi, prašinom, kiselinama i raznim drugim hemikalijama od kojih nijedna nije ni lekovita ni korisna. Naprotiv!
Bebe i deca su najugroženiji, jer njihovi disajni organi nisu ni dovoljno razvijeni ni dovoljno otporni. Jedan od razloga zašto su deca posebno osetljiva na efekte zagađenja vazduha je taj što dišu brže od odraslih i tako upijaju više zagađivača. Zato je, ističu lekari, važno da deca u vreme kada je koncentracija zagađujućih čestica visoka ne borave dugo napolju, a posebno je važno da izbegavaju intenzivne fizičke aktivnosti koje ubrzavaju dah.
Svakog dana oko 93% ukupne populacije dece mlađe od 15 godina, oko 1,8 milijardi, udiše zagađen vazduh, a prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 2016. godine 600.000 dece umrlo je od akutnih infekcija donjih disajnih puteva izazvanih zagađenim vazduhom. Stručnjaci SZO otkrivaju da se trudnice izložene zagađenom vazduhu češće porađaju pre vremena i češće rađaju decu male telesne težine, a i da zagađen vazduh utiče na neurorazvoj i kognitivne sposobnosti bebe, da povećava rizik od raka u detinjstvu, a u zrelom dobu od hroničnih kardiovaskularnih bolesti. Konstantna izloženost zagađenom vazduhu može da izazove ozbiljna oboljenja disajnih organa, od opstrukcija, preko astme, do upale pluća, oštećenja mozga i problematično ponašanje.
Udisanje zagađenog vazduha je toksično za mozak, posebno kod dece i adolescenata, koji su skloni delinkventnom ponašanju, bežanju od kuće, svađama s roditeljima, depresiji... Osim toga, zagađenje vazduha utiče na mentalni i motorički razvoj, kao i na neurorazvoj, što dovodi do nižih rezultata kognitivnih testova.
Najopasnije su čestice čađi iz kotlarnica i olova iz izduvnih gasova automobila, pa se roditeljima savetuje da decu ne šetaju u blizini saobraćajnica, posebno ne u danima bez vetra. Oprez se savetuje i po magli, kada boravak napolju treba ograničiti na 20 do 30 minuta, ali kako vazduh može da bude izuzetno opasan, a da se to i ne vidi, pre izlaska iz kuće obavezno na relevantnim sajtovima i aplikacijama proverite nivo zagađenja.
Foto: consumeraffairs.com, universityofcalifornia.edu, gatewaytobetterhealth.com
