Tokom razvoja i odrastanja, čak i pre nego što dete samostalno prohoda, mogu se uočiti ravna stopala, krive potkolenice ili težnja deteta da hoda na prstima. U većini slučajeva mesta za brigu nema, pa ove nepravilnosti nestaju vremenom, kako se dete razvija i kada samostalno prohoda, ali činjenica je i da jedna od pet odraslih osoba ima ravna stopala.
Većina mališana sve dok ne razvije i ne ojača ligamente ima prilično spušten luk stopala. Zato se čini da su im stopala skroz ravna, ako stoje u mestu. Luk se može videti kada sede ili leže, jer se tada ne oslanjaju stopalima na tlo, ili kada stoje na prstima. Tokom prohodavanja deca šire noge dok koračaju i stopala pomalo naslanjaju na unutra kako bi imala veću stabilnost. Ovakav način hoda gubi se do treće godine i tada jasnije počinje da se uočava svod stopala, ne samo dok dete leži, već i dok stoji.
Hod na prstima takođe se može javiti u periodu prohovadanja i ako je povremen, ne treba da vas zabrinjava. Međutim, ako dete uporno hoda samo na prstima ili se na jedno stopalo oslanja normalno a na drugo samo na prste, to može upućivati na neko potencijalno neurološko oboljenje ili druge poteškoće pa je neophodno uraditi pregled i odrediti terapiju.
Ukoliko se utvrdi da dete ima problem koji je neophodno korigovati, do treće godine terapije se sastoje u nošenju korektivnog gipsa kao i sprovođenja korektivnih vežbi.
Preporuke za vežbe koje će korigovati ravna stopala najčešće su naizmeničan hod na prstima i na petama, kao i hod na spoljašnjoj ivici stopala. Dete treba da pokušava da podigne predmete sa poda prstićima, kao na primer kliker ili maramicu, a pomaže i da stopalom valja male staklene boce.
Cipelice treba da budu s jedne strane stabilne, ali da imaju mekani đon i da budu od prijatnih, lako savitljivih materijala kako bi dete moglo da jača mišiće i ligamente. Uvek kada ste u prilici pustite ga da šeta bosonogo.
foto: mississaugafootclinic, kintec.net, babycenter
