U uzrastu između druge i šeste godine može se javiti takozvano razvojno mucanje koje se manifestuje time što dete ponavlja početni glas ili slog, nekada čak i cele reči, pa roditelji pomisle da je počelo naprasno da muca. Međutim, ovo je uglavnom samo faza i povezana je sa intenzivnijim razvojem govora deteta u tom periodu odrastanja.
Mucanje često nastaje kada je misao brža od govora tj. dete u trenutku želi da kaže više stvari nego što može. Deca koja imaju problem sa mucanjem ponekada mogu biti zatvorena, osetljivija od druge dece i teško se nose sa izazovnim situacijiama.
Istraživanja pokazuju da je mucanje češće kod dečaka nego kod devojčica i to tri puta. Ovo je objašnjeno sporijim sazrevanjem dečaka i time što je njihov nervni sistem osetljiviji.
Mucanje nastaje usled grča glasnih žica tj. predstavlja mehanizam otklanjanja grča. Može biti praćeno i grčevima u vratu i licu, a propratni telesni simptomi koji se nekada javljaju su crvenilo lica, ubrzan rad srca i znojenje.
Zbog čega se javlja mucanje kod dece?
Jedna od glavnih karakteristika fiziološkog mucanja je govor bez napetosti i tikova, disanje se odvija normalno bez zadržavanja daha. Mucanje se dešava jer je govorna muskulatura još uvek nedovoljno razvijena i često ne može da isprati misaoni tok. Dete brzo prelazi sa jedne misli na drugu i bude mu teško da izabere adekvatnu reč iz obimnog fonda reči koji je razvilo.
Kako se rečnik obogaćuje iz dana u dan, deca počinju brže da govore, lakše sklapaju rečenice i samim tim govor postaje čistiji, bez zastajkivanja i zamuckivanja. Neka deca u ovom uzrastu počinju da koriste i poštapalice.
Mucanje može da se javi i ukoliko roditelji često prekidaju dete, ubrzavaju ga tokom govora kada pokušava da iskaže svoje misli i osećanja, ukoliko često nemaju vremena da ga saslušaju i slično.
Ukoliko se ovaj problem ne reši pre polaska u školu, može se samo pogoršati jer se uvećavaju i zahtevi koji se postavljaju pred dete: upoznavanje vršnjaka, učiteljice, odgovaranje pred celim odeljenjem. Dete može početi da muca i usled nekog, za njega stresnog događaja u porodici. To mogu biti i naizgled mala i ne tako traumatična dešavanja, kao što je promena stana ili vrtića, dolazak novog člana porodice, nesuglasice između roditelja koje se rešavaju pred decom, vaspitne mere koje se ne podudaraju kada su mama i tata u pitanju i slično.
Kako pomoći detetu ukoliko se javi mucanje?
Da bi sklapalo jasne i potpune rečenice i izgovaralo ih pravilno, dete mora da ima takav način govora u okruženju. Ukoliko zapazite da dete počinje da muca, imajte strpljenja, blago i sa razumevanjem korigujte reči i izgovor.
Potrebno je da dete prvo razume o čemu razgovarate, da bude motivisano da odgovori, da oblikuje misao i na kraju da pronađe odgovarajuće reči kojima će te svoje misli da izrazi. Ovo je proces koji zahteva vreme i zato ovde nema mesta žurbi, kritici i oštrom korigovanju.
Kako bi se dete oslobodilo i izrazilo ono što misli i oseća, važno je održavati kontakt očima, ne prekidati ga i dozvoliti mu da se izražava svojim rečima bez ubacivanja i korekcije. Postavljajte mu jedno po jedno pitanje kako bi ono samo moglo i svoje misli da slaže jednu po jednu.
U pravilnom razvoju govora i eliminaciji mucanja pomaže da detetu čitate kad god je moguće ili da zajedno osmišljavate priče. Koristite reči i izraze koji su jednostavni i koje će dete razumeti. Ukoliko se desi da se postidi toga što nekada zamuckuje, uverite ga da i odrasli prave greške i da se kroz vežbu takve stvari daju ispraviti. Dozvolite mu da izrazi ljutnju i bes, jer neizražavanje jakih emocija takođe utiče na govor pa on postaje isprekidan i "zgrčen".
Veoma je važno da ne postavljate pred dete nerealne zahteve i dosta obaveza koje mu neće ostavljati dovoljno vremena za igru, opuštenost i druženje.
Šta još pomaže ako se javi mucanje kod dece?
Najbolje je da ne obraćate toliko pažnju na pojavu mucanja i da takav način govora ne korigujete u trenutnku kada dete zamuckuje. Potrebno je pratiti kako se dete ponaša, odnosno, kako se situacija razvija. Uvek ga saslušajte do kraja, nemojte ga prekidati niti dovršavati njegove rečenice.
Ako se mucanje pogorša nemojte se brinuti i nervirati. Pokušajte da utešite dete ako je uznemireno ili frustrirano. Budite bez brige jer fiziološko mucanje uglavnom prolazi bez posledica, samo je bitno da poštujete savete i preoporuke koje je dao logoped.
Koje su pogrešne reakcije roditelja na mucanje kod dece?
"Koncentriši se kada govoriš, vidiš da mucaš!", "Uspori kada pričaš". Izgovaranje ovakvih ili sličnih rečenica dovodi do negativne reakcije deteta na ovu prolaznu fazu u razvoju i stvara mu nepotrebno manjak sapomouzdanja i dodatnu nesigurnost u sebe. Dete može pomisliti da to nije prolazna faza, da se nikada neće rešiti mucanja, da će ga deca u vrtiću i školi zbog toga ismevati i slično. Zbog toga može čak i odbijati da radi na rešavanju problema pa se mucanje može zadrzati u predškolskom i školskom uzrastu.
Svakako, fiziološko mucanje ne treba ignorisati u potpunosti ali mu sa druge strane ne treba pridavati preteranu pažnju kako se dete ne bi osetilo nelagodno i postiđeno. Hrabrite mališana uvek kada mucanje nastupi, osmehom, nežnim pogledom, kako bi nastavio da govori i kada ga uhvati grč.
U otklanjanju ovog problema, važno je da sa njim kvalitetno provodite vreme bez crtaća i telefon uz razgovor i čitanje knjiga. Deca koja mucaju često imaju i nisko samopouzdanje pa je potrebno dodatno ih hrabriti i hvaliti čak i za najjednostavnije stvari koje pravilno i bez zastoja izgovore. Prema detetu koje muca, ponašajte se isto kao i prema drugoj deci ili onako kako biste se ponašali da nema taj problem.
Dete neće da se oseća loše zbog ovog problema ukoliko se ne uplaši reakcija okoline. zato su uloga porodice i reakcija okoline veoma važni faktori repavanja ovog stanja.
Ne bi trebalo da izbegavate ni odlazak logopedu koji će na osnovu težine simptoma i uzrasta deteta odrediti odgovarajuće tehnike za korigovanje mucanja. U otklanjanju ovog problema važna je upornost i strpljivost jer se nekada možete desiti da se mucanje vrati i nakon uspešne teparije pa je potrebno vratiti se vežbanju.
.
foto: metroparent.com, spectrumspeech.ie, familycorner.co.uk, speechease.net.au, unsplash
