Ukoliko ne spadate u roditelje koji su deci od kako su prohodala govorili da se ulica ne prelazi van pešačkog prelaza i kada svetli „crveni čika“, a onda sve to gazili u praksi, iskoristite crveno svetlo na semaforu da ih naučite jednoj od najvažnijih lekcija u životu.
Ne, nije vezana za saobraćaj već za samokontrolu.
Razvijanje samokontrole je jedna od najbitnijih stvari koje kao roditelji možete da učinite za decu, jer će im, kad odrastu, od ove veštine zavisiti mnoge stvari i u privatnom i u poslovnom životu, ali i u svim međuljudskim odnosima. Ako se nauče samokontroli, deca će lakše donositi ispravne odluke, bolje će odgovarati na stresne situacije, ređe će upadati u nevolje i nesporazume, biće cenjenija i uspešnija.
A sad da se vratimo na semafor, na „crvenog čiku“ koji poručuje „Stani! Ako siđeš na kolovoz, može da te udari auto! Nigde ne žuriš baš toliko! Minut čekanja te neće ubiti, nepromišljenost hoće“...
Na isti način na koji uči da prelazi ulicu, treba da uči i samokontrolu. Ako nauči da stane kada je upaljeno crveno svetlo na semaforu, treba da stane i kad poželi da udari druga, jer mu je oteo loptu, da odoli iskušenju da pojede kolač pre ručka, jer ste vi to zabranili, da odoli iskušenju da kaže nešto nepromišljeno zbog čega će zažaliti.
Kad god poželi nešto odmah i sad, kad god poželi da odreaguje na „prvu loptu“, treba da zamisli crveno svetlo, da zastane, iskontroliše se i uradi ono što je ispravno.
Ovaj princip je primenjiv na decu svih uzrasta, ali evo nekoliko taktika za svaku starosnu dob koje će pomoći deci da kontrolišu ponašanje:
Do 2. godine
U ovom uzrastu postoji ogroman nesklad između onoga što dete želi i onoga što može, što je za njega veoma frustrirajuće, pa će stalno pokušavati da pomeri i sopstvene i vaše granice. Ako mu zabranite da se penje uz stepenice, jer može da padne, velike su šanse da vas neće poslušati, ali i da će pasti. Naoružajte se strpljenjem, objašnjavajte sve po 100 puta, skrećite mu pažnju sa onoga što želi ili radi, a ne bi trebalo, na igračke, ili neku drugu aktivnost.
Ako baš preteruje, odredite mu dvominutnu kaznu – mirno sedenje u fotelji, na kuhinjskoj stolici, u dečjoj sobi...
Od 2. do 5. godine
Ponavljajte koliko god je potrebno, pa makar izgubili glas, šta se sme, a šta ne sme. Objašnjavajte mu na slikovitim primerima zašto ne treba da se upušta u koškanje ili raspravu zbog gluposti, zašto ne može da dobije svaki slatkiš i igračku koju poželi i zašto nećete pasti na njegove suze koje proliva zbog ograničenja.
Nastavite da koristite vremenske kazne po principu minut izolacije po godini života ili dok se ne smiri i ne shvati da mora da vas sluša. Ovo pomaže deci da poboljšaju osećaj samokontrole, naročito ako ih svaki put pohvalite za trud.
Od 6. do 9. godina
Čim pođu u školu deca dobijaju jasniju predstavu o posledicama lošeg ponašanja. To ih obično natera da se zamisle pre nego što odreaguju na bilo šta, da sagledaju granice i ograničenja i da razmisle šta treba da urade u datoj situaciji. Osim vizuelizacije crvenog svetla na semaforu, u ovom uzrastu pomaže brojanje do 20, pravljenje nekoliko koraka unazad i duboko disanje pre bilo kakve reakcije.
Pohvalite dete svaki put kad shvatite da je uložilo napor da se „ohladi“.
Od 9. do 12 godina
Starija deca obično bolje razumeju svoja osećanja. Podstaknite ih da razmišljaju o tome zbog čega gube kontrolu i šta treba da se promeni da bi i ona promenila svoje reakcije. Objasnite im da i one situacije koje su ih isprva strašno uznemirile na kraju često ne izgledaju tako grozno i podstičite ih da svaki put dobro promisle pre nego što bilo šta učine.
Od 12. do 17. godine
Do ovog doba većina dece je već naučila da se kontroliše, pa su njihove neprikladne reakcije uglavnom posledice svesnih odluka. Sada treba da ih podstičete da razmišljaju o dugoročnim posledicama, da sve nesporazume rešavaju razgovorom koji je delotvorniji od lupanja vratima i vikanja. Ako vidite da gubi samokontrolu ili da namerno ne pokušava da se odupre impulsima, uvedite kazne u vidu oduzimanja povlastica. To može da bude privremeno oduzimanje telefona, smanjenje džeparca, zabrana izlazaka, bilo šta što mu uskračuje zadovoljstvo. Čim povrati samokontrolu i popravi ponašanje, vratite povlastice.
I za kraj najkorisniji savet. Kad poželite da se izvičete na decu ili da ih ćušnete po guzi, zamislite „crvenog čiku“ sa semafora i iskontrolišite se. Ne ide da učite decu samokontroli, a da je vi nemate. Ona ipak najviše uče iz našeg ponašanja.
Foto: ueatexas.com, scarymommy.com, pixabay, pinterest, momjunction.com, crosswalk.com
