Ordinacija
22.12.2017.

Šta je SIDS?

Da trogodišnji dečak iz Beograda koji je prekjuče umro u snu nije sin našeg poznatog glumca, većina ljudi ne bi ni čula za sindrom iznenadne smrti. Da su deca pošteđena svakog zla, a sve bismo dali da je tako, nijedan roditelj ne bi morao da zna da ova iznenadna pojava, pokazuje statistika, pogađa 38,7 od 100.000 mališana.
Nažalost, i deca umiru.

Sindrom iznenadne smrti pogađa decu koja su prethodno bila zdrava, bez kliničke slike ili simptoma neke bolesti. Pogađa odojčad, decu do godinu dana, najčešće u snu, ali i stariju decu, mada ređe.
„Sindrom iznenadne smrti češće se javlja u zimskom periodu, u uzrastu od 4. do 6. meseca i češće pogađa decu koja ne sisaju i decu koja koriste cuclu. Sindrom iznenadne smrti starijeg deteta javlja se kod dece starije od godinu dana, najčešće u snu. Po učestalosti je manje zastupljen nego kod odojčadi“, piše na sajtu Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.

Prema saopštenju koje potpisuje dr Snežana Rsovac, smatra se da je ovaj sindrom uslovljen postojanjem više faktora koji, kada je reč o odojčadi, vezuju za određene respiratorne poremećaje, poremećaja centralnog nervnog sistema i centra za kontrolu budnog stanja tj. spavanja, gušenja želudačnim sadržajem, poremećaje srčanog ritma. Kod starije dece sindrom uzrokuju i metaboličke bolesti, kardiomiopatije, poremećaji srčanog ritma, ali i pored svih raspoloživih dijagnostičkih metoda i obdukcionih nalaza, uzrok često ostaje nerazjašnjen.

Rezultati studije kojom je obuhvaćeno 55 slučajeva sindroma iznenadne smrti kod novorođenčadi (SIDS) u SAD, objavljeni u časopisu „Plos one“, pokazali su da su sva ta deca imala značajnu abnormalnost u delovima moždanog stabla koji kontrolišu disanje i kretanja glave i vrata.
„Ova abnormalnost je direktno povezana sa slučajevima sindroma iznenadne smrti“, saopštila je dr Fiona Brajt, naučni saradnik, koja je ovo istraživanje na Univerzitetu u Adelaidi i na Harvardu sprovela u okviru svojih doktorskih studija.
S njom se složio i prof. dr Roger Biard, profesor patologije na Univerzitetu u Adelaideu, i naglasio da je zbog mogućnosti da dete ima ovu abnormalnost od presudne važnosti da bebe ne spavaju na stomaku.

A kada je reč o sindromu iznenadne smrti kod dece starije od godinu dana, dr Džozef Dekristofaro, neonatolog Univerzitetskog medicinskog centra „Stoni Bruk“ u Njujorku i stručnjak za apneu kod dece, uzroke vidi u respiratornim, kardiološkim, endokrinim, poremećajima nervnog sistema i ostalim stanjima.
U respiratorne svrstava bronhopneumoniju, bronhiolitis i gušenje, u kardiološke miokarditis, rabdomiosarkom, kardiomiopatiju, kongenitalnu bolest srca i aritmije. Među poremećaje nervnog sistema koji mogu da dovedu do sindroma iznenadne smrti kod starije dece dr Dekristofaro ubraja posttraumatska stanja, meningitis, encefalitis, arteriovenske malformacije i aneurizme, a među endokrine kongenitalne adrenalne hipoplazije ili hiperplazije, određena oboljenja pankreasa i cističnu fibrozu, a među ostale gastroenteritis, sepsu i trovanje.

Iako roditelji ponekad ne mogu da učine baš ništa kako bi zaštitili decu, „u cilju prevencije iznenadne smrti odojčeta preporučuju se spavanje na leđima, dojenje, tvrđi dušek, spavanje u sopstvenom krevetu ili kolevci, izbegavanje prekrivača i cucli, temperatura od 18 do 22 stepena Celzijusa u prostoriji i korišćenje bebi alarma. Da bi se ovaj sindrom prevenirao kod starije dece, ne treba ih stavljati da ležu odmah posle obroka i obavezno prijaviti pedijatru ako se dete teško budi i ima neke druge nespecifične tegobe“, stoji na sajtu Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.

A šta još možete da učinite kako bi vaša beba bila zaštićena od ovog sindroma, pročitajte OVDE.

Foto: chadbird.com, jacoblandry.blogspot.rs, ourfamily2yours.com, iran-daily.com

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

string(0) ""
string(0) ""