Zdravlje
18.05.2015.

Srbija prva po neracionalnoj potrošnji antibiotika kod dece


Poslednja studija pokazuje da je Srbija na prvom mestu u Evropi po nereacionalnoj potrošnji antibiotika kod dece. Na 1.000 dece, dolazi 1.500 antibiotika, kaže za RTS predsednica Evropskog društva za unapređenje pedijatrijske i perinatalne famakologije dr Milica Bajčetić.

Podaci Instituta za javno zdravlje "Batut" pokazuju da u Srbiji skoro svaki treći stanovnik samoinicijativno koristi lekove, i to više žene nego muškarci. Na recept se izda oko 90 miiona kutija lekova.

Dr Milica Bajčetić, predsednik Evropskog društva za unapređenje pedijatrijske i perinatalne famakologije, ističe da je situacija u ovoj oblasti alarmantna iako se u poslednjih pet godina upozorava na neracionalnu potrošnju lekova.

"Od 2011. godine smo vodili intenzivnu kampanju. Ona je u prvih godinu dana dala rezultate, a posle je i inspekcija prestala da obavlja svoj posao kako treba", rekla je Bajčetićeva gostujući u Dnevniku RTS-a.

Prema njenim rečima, najveća opasnost preti od nekontrolisane prodaje antibiotika, zbog čega je u EU pokrenuta inicijativa da se uvedu restriktivnije mere za izdavanje recepata.

"Poslednja studija pokazuje da smo na prvom mestu nereacionalne potrošnje antibiotika kod dece. Na 1.000 dece, dolazi 1.500 antibiotika. U skandinavskim zemljama propiše se maksimalno 400 antibiotika", istakla je dr Bajčetić.

Objasnila je da je najveći problem što se antibiotici neracionalno primenjuju - oni se prepisuju i kada treba i kada ne treba.

"Najveći broj lekova se izdaje za virusna oboljenja gde antibiotik nije potreban. Onda dođemo u situaciju da kada pacijent dođe u bolnicu zbog neke druge bolesti, za koju je antibiotik potreban, ne možemo da prepišemo, jer ne deluje", ukazala je dr Bajčetić.
Kada je reč o lekovima koji su dizajnirani samo za decu, dr Bajčetić je navela da je svetski fenomen da što na tržištu postoji jedan jedini lek dizajniran za decu - sulfaktant.

"Svi ostali su pravljeni za odrasle. Nema oblika koji su prilagođeni dečjem uzrastu. Onda se lekovi rastvaraju, usitnjavaju, a tako se smanjuje efikasnost. Tržište je malo, a insituacije nemaju para za istraživanje u toj oblasti", naglasila je dr Bajčetić.

U Beogradu će od 23. do 26. juna biti održan Kongres Evropskog društva za unapređenje pedijatrijske i perinatalne famakologije, kada će, prema rečima dr Bajčetić, Beograd biti centar evropske i svetske farmakologije.

Izvor: RTS

foto: forums.fatakat.com, abcportal.info

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

string(0) ""
string(0) ""