Svaštarija
25.11.2014.

Zašto nestaju beogradski vrapci?

Omladinsko udruženje „Ekološka disciplina” sprovodi akciju postavljanja kućica za vrapce na obodu Zvezdarske šume, ali stručnjaci upozoravaju da „stambeni problem” nije jedini razlog njihovog sve manjeg broja

Vrabac pokućar, iliti dživdžan, ptica koja je jedan od simbola Beograda, više ne cvrkuće iz svakog žbuna. Gradskim parkovima sada gospodare golubovi, svrake i vrane, kojih iz godine u godinu ima sve više. Da bi nekako zaštitili ugroženu vrstu, članovi omladinskog udruženja „Ekološka disciplina” nedavno su pokrenuli volontersku akciju pravljenja kućica za vrapce u okviru projekta „Vratiće se vrapci”.

Kako precizira Dušan Golušin iz tog udruženja, u planu je postavljanje tridesetak takvih kućica na obodu Zvezdarske šume.
Ideju mladih ekologa pozdravlja i dr Voislav Vasić, bivši direktor Prirodnjačkog muzeja Srbije i jedan od najpoznatijih ornitologa, ali i podseća da to što vrapci nemaju gde da „stanuju” u Beogradu nije razlog njihovog sve manjeg broja.

– Problem je nastao kada je hrana počela da se isporučuje upakovana. Danas se ništa ne prosipa, a ono što se baca uglavnom je krupnije. Komadima hleba hrane se veće ptice, dok sitnog zrnevlja i mrvica, na kojima su beogradski vrapci živeli nekoliko vekova, više uopšte nema – objašnjava dr Vasić.

Ne samo da svrake i vrane lakše dolaze do hrane, već i direktno ugrožavaju opstanak vrabaca jedući njihova jaja, a plen su im i vrapčići koji tek izleću iz gnezda, dodaje Vasić. On ne veruje da je zagađenost vazduha jedan od uzroka njihovog sve manjeg broja, jer vrapci ionako kratko žive, oko godinu i po, pa praktično i ne stignu da se razbole od takvih savremenih boljki.

Prema istraživanjima koja su u Srbiji sprovedena 2003. godine, u našoj zemlji bilo je između milion i dva miliona gnezdećih parova vrabaca. Preciznih podataka o populaciji vrabaca u glavnom gradu nema, ali se procenjuje da je u poslednjih deset godina njihov broj sa 100.000 sveden na nekoliko desetina hiljada.

–Nestanak domaćih vrabaca, takozvanih pokućara, nije samo problem Beograda. U Velikoj Britaniji, gde se na tu temu rade precizna ispitivanja, utvrđeno je da je njihov broj u poslednjih 25 godina smanjen za 60 odsto. To znači da nestanak vrabaca nije nešto što se događa samo ovde, već je reč o globalnoj pojavi – kaže Goran Sekulić, ornitolog iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Kosovi ostali bez izvora hrane

Stručnjaci upozoravaju da je iz ovdašnjih parkova nestala i ptica kos, vrsta koja je bila veoma rasprostranjena u drugoj polovini prošlog veka.

– Iz parkova su nestali žbunovi i mesta gde „Zelenilo” gomila opalo lišće. U takvim gustišima razvijaju se gliste i insekti kojima se kosovi hrane. Radnici koji održavaju parkove sada koriste savremenu mehanizaciju pa časkom mogu da uklone nakupljeno lišće. Takav napredni vid gazdovanja gradskim zelenilom doprinosi bržem nestanku kosova – objašnjava ornitolog Voislav Vasić.

Ko je ko u vrapčjem svetu

Planinski ili snežni vrabac – živi u predelima iznad 2.000 metara nadmorske visine.

Španski vrabac – nastanjuje region Sredozemlja. U Srbiji ga ima oko Smedereva i u delu Deliblatske peščare.

Poljski vrabac – ima ga u Aziji, Australiji i čitavoj Evropi, osim na Islandu. Koristan je jer jede štetne insekte.

Vrabac kamenjar – uglavnom se gnezdi u južnoevropskim kamenitim predelima, leti u raspršenim jatima.

Vrabac pokućar (domaći vrabac) – živi u naseljima.

izvor: Politika

foto: novosti.rs, ljubimci.telegraf.rs, sr.wikipedia.org
 

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

01.
Nov
2017
Svaštarija
06.
Aug
2015
Svaštarija
string(0) ""
string(0) ""