Trudnoća
03.02.2015.

Šta sve čuje beba pre rođenja?

Rezultati istraživanja o prvoj komunikaciji između majke i deteta koja su 80-tih godina radili De Casper i Fifer pokazali su da deca koja imaju manje od četiri dana mogu razlikovati glas svoje majke od glasova nepoznatih osoba. To se objašnjava time da se deca upoznaju s glasom svoje majke dok su još u utrobi.

Bebina čula dodira, sluha ili pokreta dovoljno su razvijena već u maminom stomaku  što omogućava komunikaciju i stimulaciju bebe pre rođenja. Preko ultrazvuka lekari su otkrili mnoštvo informacija o ponašanju nerođenog deteta, te shvatili koliko nadražaji iz spoljašnje okoline i pokušaji komunikacije tokom trudnoće mogu pozitivno uticati na plod.

Komunikacija s bebom u stomaku 

Dugo se nije znalo da beba ima razvijen sluh već u majčinom stomaku. Istraživanja su pokazala da već u 19. nedelji beba počinje da čuje zvukove, a krajem 6. meseca, kad se završava  razvoj uha, čuje sve što se oko nje događa. Tada već poznaje zvuk majčina srca, osluškuje zvukove probave ili protoka krvi. No, počinje da raspoznaje ispoljašnje zvukove.

Za dete je koristan svaki prijatan zvuk koji pruža okolina, kao što su zvukovi majčinog tela (kucanje srca, rad želudca), spoljašnji  zvukovi kao što su glasovi ili muzika, zatim vibracije, njihanje dok se mama kreće, fizički nadražaj dodirom stomaka. Svi ti nadražaji događaju se kroz svakodnevnu aktivnost majke.

Smatra se kako upravo količina nadražaja koji stižu iz okolne u zadnjem tromesečju ima veliki uticaj na detetov aktivniji boravak u stomaku, brže i lakše prilagođavanje na spoljašnji svet nakon porođaja, te brži razvoj nakon rođenja.

Prednosti prenatalne komunikacije za bebe

Mame koje komuniciraju sa svojom bebom pre rođenja, mogu očekivati da im deca budu fiziološki zrelija i naprednija, da se lakše prilagođavaju životu izvan stomaka, te da manje oboljevaju. Te bebe posle porođaja takođe manje plaču, bolje jedu i spavaju, brže razvijaju govorne sposobnosti, a pokazuju i sklonost ka muzici.

Trudnice se često pitaju kako zapravo komunicirati s još nerođenim detetom? Odgovor glasi: pevajte bebi, pričajte s njom, slušajte svoju omiljenu veselu ili smirujuću muziku i tako odaberite zvuk bebine buduće uspavanke.

Postoje teorije kako bebe više vole Mozarta ili klasičnu muziku generalno, nego na primer rock muziku. Smatra se da to ima veze sa činjenicom da bebe vrlo dobro reaguju na muziku koja ima ritam poput 72 otkucaja u minutu koliko obično otkucava majčino srce. Brža muzika bebe čini nervoznima.

Za bebu je posebno iskustvo ritam majčinog hoda i ritam njenog srca. Beba oseti kada je mama uznemirena i kada hoda jer je to ljuljuškanje kasnije u životu jedan od načina koji bebu najviše umiruje. Najvernija kopija ljuljanja u majčinoj utrobi je kolevka.

Mama, tu sam

Od šestog meseca beba putem hormona deli s majkom emocije povezane s određenim stanjima. Kada je majka pod stresom, plod je aktivniji. Ako je duže izložena stresu, aktivnost bebe može biti i deset puta veća od normalne. Dakle, osim zdrave hrane, na koju se u velikoj meri obraća pažnja tokom trudnoće, buduće mame moraju biti svesne da i svojim mislima utiču na još nerođeno dete.

Majčini osećaji i raspoloženja su, osim s hormonima, povezana i s neurotransmiterima, koji kroz krvotok i posteljicu dospevaju do mozga fetusa. Neurotransmiteri utiču na krvne žile, pa stres može u tom slučaju uzrokovati slabiji protok hranjivih materija koje preko krvi dospevaju do posteljice. Neurotransmiteri direktno utiču na mozak ploda, a samim time i na njegovo raspoloženje, koje se preko njih prenosi sa majke na bebu.

Sa svojom trudnoćom žene se obično saživljavaju u prvom tromesečju toga novog stanja. U drugom se tromesečju trudnoće razvija svest kod žene da je dete koje nosi nešto posebno, a tome pridonosi osećaji koje izazivaju pokreti bebe. Treće se tromesečje trudnoće može smatrati razdobljem konkretnih priprema za prihvatanje deteta i njegovo rođenje.

izvor: zena.hr

foto: zena.hr, zena.blic.rs

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno