Roditeljstvo
18.10.2015.

Srbija na začelju po broju besplatnih vantelesnih oplodnji

Država mora da pronađe način da poveća broj vantelesnih oplodnji o trošku države, da parovima koji se leče budu dostupne sve savremene metode i terapije i da se efikasnije uredi čitav sistem, kako bi dobili više beba na ovaj način i povećali natalitet, rekao je dr Slobodan Bjelotomić iz Uprave za biomedicinu.

Na Panel diskusiji o načinima rešavanja problema neplodnosti u Srbiji dr Bjelotomić je objsnio da  naša država trenutno nema ozbiljan program za vantelesnu oplodnju, koji bi dao značajne rezultate, poput onih u mnogim evropskim zemljama.

- Dok se u nekim evropskim zemljama četiri i više odsto ukupno rođenih beba dobije uz pomoć vantelesne oplodnje, mi smo verovatno na začelju Evrope i po broju pokušaja i po broju beba rođenih na ovaj način.

Kada je u pitanju finansiranje vantelesne oplodnje, svesni smo da RFZO ne raspolaže sa dovoljno novca, ali možemo da primenimo princip iz Nemačke, gde država do 36. godine majke finansira postupke 100 odsto, a kako je majka starija, oni finansiraju manji udeo u lečenju neplodnosti. Time se i parovi stimulišu da što mlađu krenu u proceduru lečenja, kada je i uspeh VTO najveć - kaže dr Bjelotomoć.

Pre 37 godina rođena je prva „beba iz epruvete“, a prva takva srpska beba, Miloš Trajković iz Vranja (28) i sam je nedavno postao otac. Procedura VTO se menja uz razvoj novih tehnologija i novih lekova, tako da danas imamo na raspolaganju, na primer, rutinsko zamrzavanje embriona, zatim lek koji zamenjuje sedmodnevnu terapiju, gde jedna injekcija zamenjuje sedam dana primanja injekcija, kao i embrioskop, odnosno sistem za kontinuirano praćenje embriona od momenta oplodnje do dana transfera i mnoge druge stvari koje u ranim danima primene VTO nisu postojale.

Prema rečima prof. dr Snežane Vidaković, načelnice Odeljenja za vantelesnu oplodnju Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS, govor o sterilitetu se sve više pretvara u razgovor o VTO.

- Zaobilazimo prirodu, a nismo pametniji od nje. Kada je prirodno začeće nemoguće, VTO je rešenje koje omogućava materinstvo ženama koje pre toga nisu imale nikakvu šansu. Zatucanost s jedne strane, emancipacija s druge strane i opšta otuđenost među ljudima dovode do toga da dosta žena propusti godine pogodne za rađanje u traženju posla, odgovarajućeg partnera ili oba. Pravo pitanje bilo bi kako do više beba uopšte, a VTO je poslednja opcija - kaže dr Vidaković.

Srbija je sa manje od tri hiljade urađenih ciklusa godišnje znatno ispod evropskog proseka za broj urađenih VTO spram broja stanovnika. Evropski prosek je 1.050 ciklusa na milion stanovnika, što znači da bi kod nas godišnje trebalo da se uradi oko 7.000 ciklusa VTO.

Pet državnih klinika na godišnjem nivou, urade ukupno do 1.500 ciklusa. Navršava se dve godine kako privatne zdravstvene ustanove nisu uključene u taj program, a zdravstvene vlasti ne objavljuju da li će uskoro raspisati tender za njihovo ponovno uključenje.

U međuvremenu, Slovenija finansira 6 pokušaja za prvo i 4 pokušaja za drugo dete, Hrvatska 4 pokušaja VTO i dva sa zamrznutim embrionima, a čak i Crna Gora je u okviru evropskog proseka.

Prof. dr Miodrag Stojković, naš poznati genetičar, ističe da je u porastu broj parova koji iz medicinskih razloga moraju na VTO.

- Jedan od bitnih faktora u borbi protiv steriliteta je vreme: kome se obratiti, koji je uzrok, prikupljanje analiza, ulazak u program, priprema za postupak i sama VTO, šta ako ne uspe, da li je donacija gameta/embriona brža i efikasnija solucija?

Na žalost, u Srbiji je socio-ekonomski faktor jedan od glavnih razloga zašto parovi odlažu sve navedene korake, uključujući i VTO. Zato državni program besplatne VTO treba parovima da ponudi brza i efikasna rešenja lečenja sterilteta - kaže Stojiljković.

izvor: blic.rs

foto: blic.rs, bebac.com, poslovnazena.com

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno