Roditeljstvo
16.10.2015.

Ne držite decu pod staklenim zvonom

Otkad su u poslednja dve i po decenije višesatno sedenje pred televizorom i videoigre zamenile penjanje po drveću, igranje lopte, trčanje i skakanje u prirodi, polovina današnje dece od šest godina ima razvojne poteškoće. Tvrdi to dr Ranko Rajović, specijalista interne medicine iz Novoga Sada, koji se godinama bavio istraživanjima u oblasti neurofiziologije i njenoj primeni u pedagogiji.

Taj lekar, inače osnivač Mense Srbije i Odseka za talentovane Nikola Tesla Centra te višegodišnji predsednik odbora svetske Mense za talentovanu decu, održao je predavanje “Kako uspešno razvijati IQ deteta kroz igru” i predstavio svoju metodu učenja NTC zasnovanu na igri koja se sprovodi u 15 evropskih zemalja. Ta metoda zasniva se na funkcionalnom, primenjivom znanju do kojeg se stiže igrom, asocijacijama i rešavanjem logičkih zagonetki, a ne bubanjem i reprodukovanjem podataka.

Rešite probleme u razvoju

Dr Rajović, pre svega, problem s razvojem dece pripisuje roditeljima. Smatra kako roditelji greše jer prevelikom pažnjom deci umanjuju razvoj bioloških sposobnosti i prilagođavanje okolini te ih prepuštaju modernim tehnologijama iza četiri zida koji im ne potiču razvoj mozga.

– Od roditelja se nasleđuje potencijal, a ne inteligencija. Istraživanja dokazuju da intelektualne sposobnosti zavise upravo o broju sinapsi u mozgu koje se formiraju zavisno o raznim stimulacijama. Deca danas više vremena provedu u stanu, a bez kretanja ne razvijaju se važni delovi mozga. Gledanje televizije je problem ako dugo traje, jer dete koje se ne kreće šalje pogrešne impulse u mozak. Ono što je evidentno, to su smetnje govora i ravna stopala kod 70 posto dece, a razvojne poteškoće prisutne su kod svakog drugog deteta od šest godina – upozorava dr Rajović.

Naglašava da je problem i to što deca više ne hodaju jer se voze autimobilima u vrtiće i škole.

– Dete koje se želi vrteti treba i pustiti da se vrti tako da ono samo odabere koliko vremena želi provesti u toj aktivnosti. Ako želi skakati s fotelje na fotelju, ne treba mu braniti jer sve to simulira nastanak sinapsi. Za svaki pola ili sat gledanja televizije, dete istoga dana treba provesti dvostruko više vremena napolju u igri. Višesatno igranje kompjuterskih igara vodi do sve prisutnije disleksije, kao i poremećaja u govoru – kaže poznati stručnjak, saradnik 11 fakulteta i otac četvoro dece.

Istraživanja su pokazala da mozak uspostavlja 75 posto svih neuronskih veza u mozgu (sinapsi) do sedme godine, a od toga 50 odsto sinapsi nastane već do pete godine. Dokazano je da tokom osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja učenici koriste samo 25 posto mogućnosti mozga, a nastava se, uz to, provodi po postulatima starima i više od 90 godina bez da, tvrdi dr Rajović, prati fiziologiju mozga. Zato upućuje na to da se posebno treba posvetiti predškolskoj dobi, efikasnijom učenju i korišćenje dečjeg pamćenja, kao što se to radi u azijskim zemljama poput Japana i Kine.

Rajović svoje zaključke o intelektualnoj nadmoći azijske dece temelji na PISA testiranju (Programme for International Student Assessment), međunarodnoj proceni znanja i veština 15-godišnjih studenata koja se svake tri godine provodi u industrijskim zemljama.

Dobra japanska iskustva

– PISA test iz 2003., 2006. i 2009. pokazao je da deca, ne samo sa područja bivše Jugoslavije, nego i iz čitave Evrope, znatno zaostaju za vršnjacima iz istočne Azije. Jedna od pretpostavki je da je razlog tome rana stimulacija koja je uobičajena za decu iz istočne Azije. Naime, dok evropska deca počinju da uče slova tek u petoj ili šestoj godini, u Japanu već u trećoj godini znaju više od 100 slova svoog  pisma – slikovnih simbola.

Odnosno, savladavaju dva paralelna pisma, jedno koje ih uči japanske pojmove, a drugo uvezene poput automobila, kina i sl. Rezultati koji pokazuju da deca iz jugoistočne Azije postižu izuzetne rezultate na međunarodnim testovima znanja dovode do zaključka da su njihove metode ranog učenja prepoznavanja simbola , tj. klasifikacija i asocijativno pamćenje, zaista stimulativne. Japanci koriste mozak drugačije.

Recimo, njihova matematička sekcija za naprednu decu u 6. razredu dobije na papiru milionske brojeve da ih pomnože. Dete gleda taj broj, nešto kucka rukom i dobije rezultat za 10-ak sekundi što mi ne možemo bez kalkulatora. Takođe, kod nas svaka je nova generacija slabija i slabija. Imaju manji rečnik te opšte i znanje iz matematike – rekao je dr  Rajović.

U Evropi se jedino Finska izdvaja sa decom koja funkcionalno razmišljanju. Njihov model učenja pokušao se primeniti i u drugim zemljama, no nije se pokazao preiše uspešnim. Rajović smatra da je razlog visoke nivoe funkcionalnog znanja uslovljen činjenicom da oko 60 posto finskih mališana nauči da govori  švedski u ranom uzrastu, a on je potpuno drugačiji od njihovog maternjeg jezika, u suprotnom vrlo teškog i komplikovanog jezika.

‘Učite mališane zastavama država’

Dr Rajović je osmislio NTC program za učenje. Kroz igre, slagalice i karte metoda pomaže da deca nauče puno stvari. Rajović  predlaže roditeljima da decu u najranijem uzrastu uče zastave država, kao i asocijacije koje su vežu uz te zemlje.

izvor: mojperijatar.co.rs

foto: zena.blic.rs, psgg.gr, omnimut.be, 24sata.hr

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno