Predškolci
20.02.2018.

Probudite im empatiju

Empatija nije nešto s čim se rađamo, iako se genetska predispozicija ne može zanemariti, već se razvija pod uticajem okruženja, a prvenstveno porodice. Do druge godine od deteta ne možete da očekujete da pokazuje saosećajnost i da u potpunosti razume osećanja drugih ali će ono, ako u vama ima dobar uzor, biti sposobno da prepozna tuđu patnju, bol, tugu, loše raspoloženje...

Empatija nije samo razumevanje već i poštovanje nečijih osećanja, kao i sposobnost da se na njih adekvatno odgovori, a šta je adekvatan odgovor znaju odrasle empatične osobe. Ako želite da i vaše dete bude takvo, pokazujte interesovanje za stvari koje su njemu važne, odgovarajte na njihove emocije, budite brižni, ljubazni i nežni.
Kada dete shvati na koji način drugi zadovoljavaju njegove emocionalne potrebe, naučiće kako ono može da zadovolji emocionalne potrebe drugih i, što je još važnije, da je empatija dvosmeran proces.

Čak i sa sasvim malom decom možete da razgovarate o osećanjima i reakcijama okoline na tuđa osećanja. Objasnite im značenje reči ljutnja, bes, ljubomora, ljubav, naglasite da odgovor na svako od ovih osećanja može da bude pozitivan i negativan, prisetitete se situacija u kojima se ova osećanja javljaju, naučite ih kako da poštuju tuđe emocije i kako da postupe kada neko očekuje njihovo saosećanje. Predočite im da i odraslima može da bude teško, da i oni znaju da tuguju i da im je potrebna uteha, kao i deci.
U tome mogu da vam pomognu slikovnice i dečje knjige, crtaći, porodični filmovi i filmovi za decu, igračke, pa čak situacije iz svakodnevnog života.

Na primer, ako vidite vozilo hitne pomoći pod rotacijom objasnite detetu da se lekari upravo bore za nečiji život ili zdravlje i da je pacijentova porodica zabrinuta i uplašena. Ili, ako vidite da u parku neko dete traži izgubljenu igračku pitajte ga kako bi se ono osećalo da mu nestane omiljeni meda i šta bi u toj situaciji očekivalo od roditelja, braće i sestara, prolaznika...

A kako mala deca vole da se pretvaraju da su nešto što nisu, iskoristite i to za učenje empatije. Poverite mu ulogu vaspitačice koja teši dete razbijenih kolena, a zatim ulogu povređenog deteta. Tako će najlakše upoznati čitav spektar osećanja i adekvatne reakcije na tuđa osećanja. Ako mu kupite "doktorski pribor", moći će da leči medu ili omiljenu lutku, ali i da se priseti sa čime se sve nosi i ono i svi njegovi vršnjaci kad su bolesni.

Ne očekujte da neko drugi obavi vaš posao, jer će se vaše dete tokom života sretati i sa ljudima koji ne pokazuju svoje emocije i sa ljudima koji pate od manjka empatije. Ako želite da odrastu u dobre ljude koji prave jasnu razliku između dobrog i lošeg, vi morate tome da ih naučite i da im objasnite kako njihovo ponašanje utiče na druge.
Pripremite ga i za to da mu dobrota neće uvek biti uzvraćena, da će samoživima i bahatima često biti bolje nego njemu, da će neki vršnjaci, a kasnije i odrasli koji vode računa samo o svojim interesima biti uspešniji. Ako mu usadite empatiju, to mu suštinski nikada neće biti važno jer će ono za razliku od njih biti kompletna, zrela i saosećajna osoba.

Foto: empatija-.macleans.ca, babysitting.academy, classloom.com, overstuffedlife.com, pinterest

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

string(0) ""
string(0) ""