Svako od nas bi voleo da može da se seti stvari i događaja iz perioda kada smo bili bebe. Kako smo se ponašali, šta smo voleli da radimo i kako je izgledao jedan naš običan dan, ali nam se ne da.
Zato su tu roditelji... Da pamte, beleže i prepričavaju.
Ovaj fenomen, zaboravljanje događaja iz najranijeg detinjstva, Sigmund Frojd je nazvao infantilna amnezija, ali se i nešto kasnije, kod dece od osam godina, uočava otežano prisećanje onoga što im se dešavalo do trećeg rođendana.
Naučnici sa Emori univerziteta iz SAD-a sproveli su istraživanje na grupi od 83 trogodišnjaka i snimali ih dok su prepričavali iskustva iz nekoliko poslednjih meseci - posete zoo vrtu, rođendanske zabave kod drugara iz vrtića, izlete sa roditeljima. Nekoliko godina kasnije intervjuisali su istu decu i postavljali im pitanja o istim događajima. Oko pete i šeste godine deca su mogla da se sete 63-72 odsto događaja o kojima su ranje govorili, dok su deca uzrasta od osam i devet godina mogla da se sete samo 35 odsto dešavanja.
Mala deca, kažu naučnici, do treće godine sebe ne doživljavaju kao posebne jedinke, ne shvataju pojam vremena, kalendara, dana, meseca i godišnjih doba i ne mogu precizno da lociraju mesta na kojma se nešto dešavalo jer njihov mozak nije sposoban da sve te događaje i doživljaje spoji u smislenu celinu.
Sećanja beba brišu se zbog razvoja moždanih ćelija. Za memorisanje događaja zadužen je hipokampus, deo mozga koji proizvodni nove ćelije s ciljem da zamene stare. To se dešava dok se mozak u potpunosti ne razvije i tek tada nastaje trajno pamćenje.
foto: babybunting.com.au, somosmamas, abc.es
Ostali komentari
Itekako pamte. Ja npr pamtim verovali i ne kada mi je majka menjala pelene i mazala kremu. Taj osecaj hladne kreme i kada sam cikala na to necu nikad zaboraviti. Okretala sam se i bezala puzajuci na krevetu od nje samo da bi ostala golisava. Majka me je odvikla od pelena sa godinu i po dana. Ja sam tada uveliko hodala. Secam se prvih hodajucih cipelica kako su me zuljale na malom prstu. Secam se i poljupca oca i majke ja sam se tada drzala za nogu onog koji stoji nisam se tada jos pustala da idem sama mnogo. Secam se i kreveca kada sam se probudila i plakalajer sam se uplasila neceg. Ogradica mi je bila visine nesto visa od ramena dok sam klecala na kolena i tog dotrcavanja majke iz druge prostorije. Secam se i svog drugog rodjendana i batak koji sam jela i svi su mi se smejali kako sam ga klopala. Puno stvari se secam pre 3 godine. Znaci moj mozak se nije obnovio u toj regiji ;) i mala bratanica se seca kako sam je cuvala imala je ne pune dve godine i kako je sanjala veliku bubu sa antenama. Ja joj pravila nocu mlekce sa malo cokolina. I dan danas preprica san kao da ga je jutros sanjala. Tako da.... Moje misljenje je da se pamcenje dobro formira kada se uklope osecanja i desavanje. Ne bitno da li je plakanje ili smeh. Osecaj radosti ili tuge. Sve sto ukljucuje dublje osecanje i tog momenta desavanje koje ga prouzrokuje itekako se pamti. Ni odrasli ne pamtebanalne stvari koje ne ostavljaju utisak. Tako da.... Toje to a vi tvrdite sta hocete. Pozdrav svima :)
Preporučeno