Aktuelno
20.11.2015.

Beograd dobija prvi kutak za dojenje na javnom mestu

Beograd dobija prvi Humana korner, gde će majke moći da doje decu kada nisu kod kuće. Nada Lazić iz Škole roditeljstva kaze da će prvi Humana korner biti otvoren danas. To će, kako kaže, biti prvi prostor na javnom mestu gde će mame moći bezbedno da doje.

Takav prostor je bio neophodan jer, kako kaže, u Srbiji i dalje postoji snažno negodovanje kad mame doje bebe na javnom mestu. Lazić je podsetila da je jedna Beograđanka nedavno pretrpela salvu uvreda jer je dojila dete u javnom prevozu.

“Ne shvataju da je to potpuno normlan čin, da je to hranjenje kao što bih ja pojela kiflu. Drago mi je da se krenulo s tim. Beograd je ogroman grad treba ih mnogo više“, ističe Nada Lazić.

Ona kaže da je dojenje jako važno za uspostavljanje emotivne veze između majke i deteta. Zato je, kako kaže, važno da već 15 minuta nakon porođaja, majka prisloni bebu na grudi. “Potreba za hranom ne postoji kod bebe, i beba je 24 sati bezbedna, ali taj kontakt je neophodan“, objašnjava ona.

Lazić je istakla da je majčino mleko bogata nutritivnim vrednostima, belančevinama, vitaminima, mineralima i vodom. Naročito ističe važnost kolostruma, tzv. “prvog mleka“ koje sadrži velike količine vitamina i, kako kaže, prvu i jedinu pravu prirudnu imunizaciju.

Gošća Novog dana bila je i magistarka psihologije Slađana Đorđević koja je objasnila da povezanost majke i deteta počinje još u prenatalnom periodu. Ona je rekla da roditelji, pri vaspitanju dece, nekad nesvesno greše i u najranijem uzrastu ne reaguju na dečiji plač u cilju da ga ne razmaze, a posle sa dve tri godine reaguju odmah, daju detetu sve što poželi, i onda ga zaista razmaze.

Đorđević ističe da je u prvih devet meseci važno reagovati na dečiji plač. “Dete tu ne reaguje zato što je razmaženo, u tom periodu dete formira osnov sigurnosti. Način reagovanja u najranijem uzrastu postavlja temelj razvoja ličnosti. Tek kad dete progovori, tek onda počinjemo sa vaspitanjem u pravom smislu te reči“, objašnjava ona.

Agresija kod dece se, prema njenim rečima, ponekad javlja iz najbanalnijih razloga – nedoslednosti roditelja. Kaže da se često dešava da roditelj jednom kaže da nešto ne može, a posle da može, ili se dešava da jedan roditelj nešto ne dozvoljava, a drugi dozvoljava. Deca onda uče da reč roditelja nije vredna, da ne trpe posledice za svoje postupke i to je osnov nepoštovanja i često agresije kod dece, objašnjava Slađana Đorđević.

foto: gradsubotica.co.rs, srbijadanas.com

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

string(0) ""
string(0) ""