Kako deca odrastaju i postaju zrelija, od njih se očekuje odgovoran odnos prema obavezama, pre svega u kući. Prvo treba da nauče da sređuju svoje igračke i prostor, a kasnije i da da pomažu u kućnim poslovima, od bacanja smeća, preko postavljanja stola i spremanja obroka, do odlaska u nabavku. Neki roditelji ovo smatraju obavezama koje se podrazumevaju, dok drugi ispunjavanje obaveza nagrađuju novčano jer veruju da će tako dodatno podstaći decu da budu odgovornija.

Međutim, psiholozi smatraju da džeparac ne sme da bude kompenzacija za ispunjavanje obaveza i zaduženja, jer se to podrazumeva, već sredstvo koje će im pomoći da nauče kako raspolažu određenom sumom novca koji imaju. Ukoliko dete za svoj novac kupi nešto što mu nije bilo potrebno, nemojte ga kritikovati i grditi, već ga pustite da uči iz svojih grešaka. Samo će zaključiti da se novac ne rasipa i da džeparac može da traje samo ako se njime racionalno raspolaže.

Iako džeparac ne treba da bude nagrada za dobro ponašanje, njegovo uskraćivanje je sasvim legitimna kazna ukoliko dete zaboravlja ili odbija da ispunjava svoje obaveze, zadatke i zaduženja. Slobodno mu umanjite sumu ili mu potpuno uskratite sledovanje na neko vreme da bi shvatilo da loše ponašanje nosi određene posledice.

Inače, visina džeparca treba da bude prilagođena uzrastu deteta jer potrebe đaka-prvaka nisu iste kao potrebe i prohtevi jednog adolescenta. Kada počnete da mu dajete džeparac, dnevni ili nedeljni, naučite ga kako da njime racionalno raspolaže. Objasnite mu da, ukoliko čitav iznos potroši odmah na neki svoj hir, neće pre dogovorenog roka dobiti dodatne pare.
Odmah dogovorite sumu koju ćete mu davati svake nedelje ili meseca i nemojte je menjati dok za to ne bude bilo realne potrebe.

A ako već želite da motivišete dete da se dodatno uključi u kućne poslove ili da efikasnije izvršava svoja zaduženja, nagradite ga na neki drugi način, nekom aktivnošću u kojoj će uživati čitava porodica.

foto: radioNZ, Guía Infantil, sanpablo.com.pe