Da se većina današnjih mladih roditelja pita, na decu ne bi pala ni trunka prašine. Bila bi zaštićena i od povreda, i od bolesti, pa čak i od obaveza. Živela bi pod staklenim zvonom, bez loših iskustava, izazova i borbe, iako im je sve to neophodno da se spreme za stvaran život. Na sreću, mladi roditelji su spremni da uče i iz svojih i iz tuđih grešaka, a ovo su najčešće...

Preterivanje sa higijenom 
Podrazumeva se da dete od malih nogu treba učiti važnosti lične higijene, ali to ne znači da mu ruke treba ribati antisepticima i sterilisati svaku stvar alkoholom. U prvim mesecima bebinog života, kada je koža najosetljivija, higijena u domu treba da bude na visokom nivou, samo treba paziti da to ne preraste u opsesiju.
Bebu ne treba kupati svako veče sapunima i kupkama, kako se ne bi narušila pririodna ravnoteža osetljive kože. Dovoljno je tuširanje toplom vodom i temeljno pranje pelenske regije. Kad beba počne da puzi, podrazumeva se da tepisi i nameštaj treba da budu čisti, ali ne i sterilni. Već tada dete treba učiti da se ruke peru pre i posle jela, nakon vršenja nužde, po povratku iz šetnje, pa će ono vremenom usvojiti tu korisnu naviku.

Pretopljavanje i neadekvatno oblačenje
Ovo je jedna od najčešćih grešaka koje mladi roditelji čine, a u tome ih najčešće podržavaju bake u strahu da se dete ne prehladi. Pedijatri su po tom pitanju jasni - prehlada se dobija zbog virusa, a ne zbog toga što nema rukavice i vuneni prsluk upasan u donji deo trenerke.
Zato decu treba oblačti u skladu s vremenskim uslovima, najbolje slojevito. Zimi se kapa, rukavice, nepromočiva odeća i topla jakna podrazumevaju, ali to ne znači da ih noću treba pokrivati s najdebljim jorganom jer će se u suprotnom znojiti, buditi i otkrivati.

Predupređivanje i najmanje greške
Padovi i greške su neizostavan, a možda i najkorisniji deo procesa učenja, pa zato detetu treba dozvoliti da utvrdi kako ne može da preskoči stepenik, kako sve ne može da naređa kocke, kako sve ne može da stavi kapicu, kako sve ne može da šutne loptu... Iz jalovih pokušaja će naučiti mnogo više nego iz svakog vašeg postupka kad nešto uradite umesto njega. Pozitivan stav prema greškama i neuspesima treba da se stekne u najranijem detinjstvu jer je vrlo koristan u zrelom dobu.

Prisljavanje deteta da jede
Skoro sva deca imaju faze kad odbijaju određene namirnice ili jednostavno odbijaju da jedu, što je dovoljno da se roditelji uspaniče i da uz molbe, pretnje i ucene pokušavaju da im uguraju "samo još jedan" zalogaj u usta. To, savetuju stručnjaci, ne treba raditi jer i sasvim mala deca znaju da procene koliko im je dovoljno i kada su sita. Budite sigurni da će, kada osete glad, to znati i vi i čitav komšiluk.
Ukoliko je dete veselo, normalno se igra, raspoloženo je i ponaša se uobičajeno, znači da je sito. Sačekajte da prođe faza nejela, sve će se vratiti na staro.

Izolacija zbog straha od bolesti
Mnogi zaposleni roditelji, čak i oni koji ne mogu da se oslone na bake i deke, spremni su da okrenu život naglavačke kako bi izbegli slanje deteta u vrtić jer znaju da odlazak u kolektiv povećava rizik od razboljevanja. Oni pritom, kažu pedijatri, zaboravljaju da dete može da se razboli i kod kuće, jer će mu roditelji, starija braća i sestre i svi gosti redovno donositi viruse.
Zato dete ne treba držati pod staklenim zvonom, jer je bolje da se dečje boljke, poput varičela, preleže u dečjem uzrastu, a ne u školskom i zrelom dobu, kada su tegobe izraženije. Osim toga, izlaganje virusima jača imunitet, pa i na to treba misliti.

foto: SuNoticiero, maminatura, servicemarket, shawacademy, littlevigo