Trudnoća
24.11.2015.

Majčinstvo na čekanju: Zamrznuti jajne ćelije ili ne?

U današnje vreme možete se osigurati protiv gotovo svake neželjene situacije, ali postoji li polisa osiguranja koja će umanjiti rizik od toga da ne postanete roditelj? Upravo tako, kao polisu osiguranja, mnogi doživljavaju postupak zamrzavanja jajnih ćelija. Opširnije u tekstu novinarke BIRN-a Jasmine Lazić.

Postoji li zaista način da se priroda prevari i da se biološki sat uspori? Krajem prošle godine dve velike američke kompanije ponudile su svojim zaposlenima upravo to.

Tehnološki giganti Applea i Facebookanedeljama su punili novinske stupce nakon što su ponudili da svojim zaposlenicama plate troškove zamrzavanja jajnih ćelija, kako bi im omogućili da se usredsrede na karijeru i da ne brinu oko toga da li će jednoga dana postati majke.

- Prva trudnoća iz prethodno zamrznutih jajnih ćelija zabeležena je 1986. godine.

- Nedavno je u praksi zaživela vitrifikacija, odnosno proces brzog zamrzavanja, koja je omogućila da čak 90 posto ćelija ostane sačuvano i spremno za oplodnju.

Vest je izazvala medijsku histeriju, a sam trend poznat kao social egg freezing (zamrzavanje jajnih ćelija ne iz medicinskih razloga, već isključivo da bi se majčinstvo odložilo za neko drugo vreme) postao je i etičko pitanje.

Tako, direktorka jedne od najvećih klinika za vantelesnu oplodnju u Evropi “Create Fertility Centre of Excellence” u Londonu, Gita Nargund je ovu proceduru predstavila kao drugi veliki talas emancipacije, nakon pilule za kontracepciju. Što se nje tiče, zamrzavanje jajnih ćelija moglo bi u bliskoj budućnosti postati idealan poklon za 30. rođendan svake žene.

Dežurni kritičari su optužili klinike da zloupotrebljavajući strahovanja mnogih žena da mogu ostati bez potomstva, te iste žene ohrabruju da potroše mnogo novca na proceduru čiji je procent uspešnosti još uvek pod znakom pitanja.

Balkanska realnost – životne okolnosti i očekivanja okoline

Da li su žene u Srbiji ili Hrvatskoj spremne zamrznuti svoje jajne ćelije kako bi odložile dan kada će postati majke?

U teoriji, sve što bi moglo pomoći ženama da u nekim zrelijim godinama ostanu u drugom stanju zvuči primamljivo i prihvatljivo. Baš kao i u većini evropskih zemalja, i žene u Srbiji i Hrvatskoj sve kasnije postaju majke.

Zvanični demografski podaci pokazuju da je u 2013. godini prosečna Srpkinja imala 26,4 godine kada je rodila prvo dete. Dvadeset godina ranijeto je bilo 24,3 godine. Slično je i u Hrvatskoj: 2013. prosečna prvorotkinja imala je 28 godina, odnosno bila je tri godine starija od one iz 1995.

Razlozi za ovakvu statistiku jesu brojni i opravdani. Neke žene odgađaju majčinstvo zbog snažnog ekonomskog pritiska koji ih primorava da rade više i posvećenije, ne bi li sebi osigurale karijeru ili kakav-takav siguran posao. Neke se (legitimno) boje da će zbog trudnoće i porođaja ostati bez posla. Mnoge sumnjaju da će uopšte biti u stanju da svojoj djeci omoguće solidnu i sigurnu budućnost, dok neke oklevaju jer nemaju partnera.

Na Balkanu će se retko ko osuđujućom opaskom osvrnuti na muškarca bez dece starijeg od 30 godina i nikada niko ovde neće čuti da se “muškarac nije ostvario u ulozi oca”. Ta primedba rezervisana je za žene.

Međutim, Balkan je i područje na kome se žene svakodnevno suočavaju sa snažnim pritiskom da postanu majke, a one koje zađu u “ozbiljne godine” a još nemaju dece često nailaze na (ne)izgovorenu osudu u svojoj okolini.

Smiljka Tomanović, profesorka sociologije na Beogradskom univerzitetu, objašnjava da je u Srbiji i dalje snažno uvreženo verovanje da je žena kompletna, odnosno da se “ostvarila u potpunosti” tek kada postane majka. “Nikada nećete čuti kako se neki muškarac konačno ostvario u ulozi oca, zar ne?”, poentira ona.

Biološka realnost – hladnokrvna kalkulacija

Pritisak koji žene osećaju ne dolazi samo od društva već i od biologije. Stručnjaci upozoravaju da ženska plodnost počinje opadati između 25. i 35. godine i da se taj pad dalje s godinama ubrzava, stvarajući objektivne teškoće da se zatrudni nakon 40. godine. Ruku pod ruku s tom, ide i činjenica da što je žena starija, raste i verovatnoća da će imati neuspelu trudnoću ili pobačaj.

Postupak zamrzavanja jajnih ćelija, poznat i kao krioprezervacija, danas je uobičajen u reproduktivnoj medicini. Za razliku od prirodnog ciklusa u kome sazri samo jedna jajna ćelija, u ovom slučaju ženino telo se podstiče na proizvodnju većeg broja ćelija kako bi se od njih mogle odabrati one najbolje. Stoga, kao i u postupku potpomognute oplodnje, pre uzimanja jajnih ćelija žena prolazi kroz postupak stimulacije hormonima koji će podstaknuti jajnike na sazrevanje petnaestak ili više ćelija. Jajne ćelije se potom zamrzavaju na temperaturi od otprilike minus 196 stepeni Celzijusa. Kada žena odluči osnovati porodicu, jajne ćelije se odmrzavaju, bivaju oplođene spermom partnera ili donora i smeštaju se u uterus.

U Sjedinjenim Američkim Državama ova procedura košta otprilike između 10.000 i 15.000 dolara, a u Velikoj Britaniji između 3.500 i 5.000 funti.

Kako je to u Srbiji i Hrvatskoj

Žene koje u Srbiji ili Hrvatskoj požele zamrznuti svoje jajne ćelije suočene su s ograničenim mogućnostima za realizaciju tog poduhvata.

Srpski zakon ne zabranjuje eksplicitno social egg freezing, ali ono se može sprovesti samo na nekoliko klinika. Specijalna bolnica za ginekologiju “Jevremova” u Beogradu jedna je od njih. Cena zamrzavanja jajnih ćelija u ovoj ustanovi je 500 evra, ali u ovu cenu nisu uračunati ostali postupci, poput pripreme, sakupljanja ćelija, medicinskih pregleda, lekova...

“Ova metoda je za sada još uvijek nova i ne previše poznata i bliska široj populaciji”, kaže Ana Crnobarić-Obradović, direktorka ove klinike. “Zato je jako važno da podržimo svaku ženu koja se odluči na ovakav potez i informišemo je o svim prednostima i manama odlaganja majčinstva”, dodaje, ističući koliko je važno da žene znaju da je najbolje vreme da zamrznu svoje jajne ćelije između 25. i 35. godine života jer su one tada najboljeg kvaliteta.

U Hrvatskoj, Zakon o medicinski potpomognutoj oplodnji dopušta zamrzavanje jajnih ćelija u slučaju da je žena izložena riziku da ostane neplodna iz raznih medicinskih razloga. Zakon ne pominje eksplicitno zamrzavanje jajnih ćelija u formi social egg freezinga, ali Mirna Ćurković iz Udruge “RODA – Roditelji u akciji”, udruženjazainteresovanih građanki i građana koja se zauzima za dostojanstvenu trudnoću, roditeljstvo i detinjstvo u Hrvatskoj, kaže da neke klinike nude ovu proceduru.

Bebi-turizam – Češka

Pa ipak, i žene u Srbiji i one u Hrvatskoj imaju još jednu opciju. Zakon nijedne od ovih država nikome ne brani da svoje jajne ćelije zamrzne – u inostranstvu.
Prestolnica Češke Republike Postzala je jedna od glavnih tačaka ove grane medicinskog turizma, što zbog klinika s dobrim renomeom što zbog zakona o vantelesnoj oplodnji, koji je znatno fleksibilniji u poređenju sa zakonima većine ostalih država.

Jedna od posebnih pogodnosti jeste ta što češko zakonodavstvo dopušta oplodnju doniranim jajnim ćelijama dok žena ne napuni 49 godina, što je daleko iznad starosne granice koju dopuštaju druge države, posebno na Balkanu. Osim toga, zakon također garantuje anonimnost donora sperme i donora jajnih ćelija, što nije slučaj s mnogim evropskim zemljama, uključujući i Hrvatsku.

“Problem je u tome što nam žene s tom idejom dolaze kasno, obično kada se već bliže četrdesetoj, a tada su rezerve jajnih ćelija ili niske ili su one već lošeg kvaliteta, a u tom slučaju nema mnogo smisla čuvati ih” – Marijana Ćulibrk, “Prague Fertility Centre”

“Prague Fertility Centre”, jedna od vodećih klinika na ovom polju. Zanimljivo je da u ovoj ustanovi većina osoblja tečno govori srpski jezik. “Polovina naših pacijenata je s Balkana”, kaže Marijana Ćulibrk, koordinatorka centra. Ostali su iz Nemačke, Velike Britanije i Francuske. Centar također nudi usluge social egg freezinga po ceni od 2.200 evra. To uključuje medicinski tretman, testove, sakupljanje i zamrzavanje jajnih ćelija i njihovo čuvanje na dve godine. Za svaku narednu godinu mora se doplatiti po 150 evra.

Svi sagovornici se slažu u jednom: bilo da odaberu da porade na potomstvu prirodnim putem ili da ga zamrzavanjem svojih jajnih ćelija odlože, tu bi odluku trebale doneti pre 35. rođendana.

izvor: :aa BIRN

foto: lifepressmagazin.com, yumama.com, pcpress.rs, sitoireseto.com

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

string(0) ""
string(0) ""