Putovanje
16.10.2015.

Posetite Bobiju – planinu sa bezbroj vidika

O planini Bobiji, koja se nalazi u Azbukovici, nedaleko od Ljubovije, malo se zna. Dugo se ćutalo o njenoj lepoti, jedni kažu zbog lošeg puta koji do nje vodi, a drugi da je to zbog toga što je dugo bila četničko uporište.

Bilo kako bilo, o ovoj lepotici čulo se tek kada su ljudi željni prirodnih lepota i avanture, počeli da upoznaju Bobiju, koja pripada grupi Sokolskih planina, i da pronose glas o njenoj nesvakidašnjoj lepoti.

Bobija je visoka nepunih 1.300 metara koliko i susedni Medvednik, Jablanik i Soko planina. Iako je ovu lepoticu teško naći među turističkim mapama, pravi je raj za planinare i istinske ljubitelje netaknute prirode.

Jato beloglavih supova

Oni koji se odvaže da posete Bobiju moći će da naprave turu kroz kanjon Tribuće i Trešnjice, listopadnu i četinarsku šumu, ogromne stene i useke, pećine, vidikovac sa kojeg puca pogled ka Drini, prelepe proplanke i guste malinjake. I, naravno, da se napiju studene izvorske vode sa pravih izvora kojih na Bobiji ima preko 100.

Nad Bobijom leti jedno od poslednjih jata beloglavih supova u Srbiji. Gnezde se na nepristupačnim stenama kanjona Trešnjice, a rado sleću na Lučevu stenu na zapadnoj padini Bobije.

Planina je ukrašena prekrasnim vidikovcima sa kojih se pruža nezaboravan pogled. Bobiju okružuju reke Ljubovidja, Trešnjica i njena pritoka Tribuća. Tribuća je jedan od najlepših ukrasa ne samo Bobije već i celog Azbukovičkog kraja. Reka izvire ispod samog vrha Bobije, prolazi kroz uzanu klisuru u kojoj pravi tri predivna vodopada, odnosno tri puta bućne i potom se uliva u Trešnjicu.

Mnogi kažu da je Bobija najlepša u jesen, kad listopadno drveće dobije žutocrvene nijanse, a četinari ih prošaraju zelenim tonovima. Ima i onih koji tvrde da je još lepša zimi, okovana snegom. Drugi na Bobiju hrle leti, da se sakriju od vrućine i gradske vreve, a neki je ipak najviše vole u proleće kad se priroda budi i sve počinje da cveta. Biće da su svi oni u pravu i da ovu planinu vredi posetiti u bilo koje godišnje doba.

Lekovito bilje i šumsko voće

S obzirom na ekološki čistu sredinu, na Bobiji su zastupljene brojne biljne vrste, među kojima i neke veoma retke.

Tu se može naći planinsko zelje, sedmolist, vilino sito, kopriva, potočarka, brašnjenik, sremuš, kiselice, maslačak, cikorija...

Od lekovitih vrsta najčešće su vranilovka, oman, zlatnica, majčina dušica, šumska dobričica, podubica, hajdučica, ivanjsko cveće itd.

Naravno, tu je i neizbežno šumsko voće: jagode, maline, drenjine, kupine, divlje jabuke i kruške.

Stanovništvo na Bobiji najviše se bavi stočarstvom i voćarstvom. Seljaci prave kvalitetno mleko, sir i kajmak, a proizvodnja maline predstavlja glavni izvor prihoda.

Info
-Na samoj planini nalazi se dom Srbijašuma i crkva brvnara kod Dobre vode.
-Bobija je udeljena od Ljubovije 30 kilometara, a od Bajine Bašte i Valjeva koji kilometar više.
-Od Beograda je udaljena oko 200 km
-Najviši vrh nosi naziv Tornička Bobija i visok je oko 1.300 metara.

foto: upoznajsrbiju.co.rs, stazeibogaze.info, extremesummitteam.com

 

Ostavi komentar

Preporučeno