Nešto sasvim lično
09.08.2015.

Kada te skupina ljudi na trenutak učini ponosnim

Taman kada pomislim da sam nemoćna, kada uveliko sebi pretim kako ću bez okretanja jednom prilikom da odem iz zemlje, kada sam kivna i na sistem u kome živimo, i na političare koji nam pričaju bajke, kada ustanovim da smo kao društvo blizu propasti, duboku zaglibili u siromaštvo i nemoral, kada na svakom koraku vidim sve više pogubljenih, izmučenih, labilnih ličnosti, neka deca, neka skupina upornih, veselih mladića, željnih uspeha, naverovatnih podviga, ošamari me, povuče za ruku, kao da želi da me zaustavi i kaže da za nas još ima nade.

Od osamnaestogodišnjaka koji već sada ostvaruje svoje dečačke snove, preko starijih i iskusnijih igrača koji znaju da nemaju ni osnovne uslove za igru, niti dovoljno para u svojim klubovima za kvalitenu opremu. Mora da su naši „Delfini“ čvrsto se uhvatili za poznatu srpsku „Iz inata“, ne samo protiv Hrvata koje su poput njima ovih dana slavljene Oluje izbrisali iz bazena, već protiv svih uljuljkanih sinova koje države maze i u koje se ulaže. Naše momke maze majke, očevi, sestre, devojke, nacija koja budno prati svako dobacivanje lopte, akciju, osmeh, ponosan stisak ruke iznad vode.

A uslovi u kojima treniraju su zaista više nego jadni. U martu sam sa mlađom ćerkom baš kada je lila neka neverovatna kiša posetila bazen na banjici. Da, dok ne dođete u svlačionicu, pomislićete da je sve lepo, savremeno, vrata sa senzorom, a onda shvatite da je za ista samo neki dobavljač uzeo pare, i okrenuo se nije na siromaštvo koje se baš iza tih vrata probija. Na tribinama znak „Vaterpolo klub Partizan“.

I baš tada sam pomislila, „Ej, bre ovde trenira prvak sveta, Evrope, čega već sve“ a voda hladna, pločice okrnjene, zamenjene bojama kakva se u kojoj prilici imala. Možda je moja Lenka suviš osetljivo dete, ali ona je već narednog dana dobila temperaturu, infekciju nije, ali mogla je. Komentarisala sam sa prijateljima, koliko može da košta grejanje viode u bazenu, sređivanje tribina, zidova, da li je moguće da firme koje su im glavni sponzori poput Telekoma ne mogu makar malo da ulože u uslove rada ovih momaka?

Ništa bolje ni na Tašmajdanu, ni na Kruševačkom bazenu. Svuda nekako jadno. Ne znam ko nam je više medalja doneo od vaterpolista u novijoj srpskoj istoriji, ali uslovi su neverovtano loši. Sećam se da je Nađa higl svojevremeno trenirala u Kruševcu zimi, u Knjaževcu leti, tamo je konstantna temperatura  vode 27 stepeni. Možda treba iz Beograda da ih šaljemo po Srbiji kako bi smo im omogućili normane uslove? A možda će biti dovoljno Evropsko prvenstvo sledeće godine u Srbiji da malo sredimo stvari, ulepšamo budućnost ovim i budućim osvajačima zlata kada je vaterpolo u plivanju.

I dok smo se mi juče svi radovali uspehu, jedan momak iz USA je prišao nama na naš štand u Ušću i prokomentarisao kako smo loši u američkom fudbalu, kako njihovi timovi sa koledža pobeđuju naš prvi tim, ali isto i primetio da su svi mladići srpskog porekla koji žive u USA ubedljivi najbolji pojedinci na koledžima baš u vetrpolu.

Šteta za državu, što nisu na njenom koledžu, što ne brane boje svoje zastave i što rasipa mladež kvalitenu, vrednu, sposobnu da se njome svuda u svetu drugi diče.

Bravo Delfini! Hvala vam!

foto: dnevnik.rs, tanjug.rs, novisad.com

 

Ostavi komentar

Preporučeno

21.
Jun
2018
Upoznajte
18.
Oct
2017
Nešto sasvim lično
29.
Aug
2017
Nešto sasvim lično