Neke izjave se tako olako daju da ih više niko ne uzima za ozbiljno. Razmislite... I leti i zimi srećete ljude koji vam se žale da imaju grip. Curi im nos, tri puta su kinuli i već imaju grip, teško infektivno oboljenje. Žigne nekog nešto u kolenu, ima reumu. A iima i terapiju koju je sam sebi propisao.
Isto je i sa depresijom. Komšinica je „depresivna“ jer joj se odlepio veštački nokat, druga zbog kraha velike ljubavi u indijskoj seriji, a i vi ponekad sebi, priznajte, postavite ovu dijagnozu.
A kad dete pate od depresije niko ne vidi jer, zaboga, to decu ne pogađa. E pa nije tako.
Depresija je poremećaj koji se sve češće javlja kod mladih i, prema nekim podacima, predstavlja vodeći uzrok smrti u uzrastu od 11. do 24. godine. Skoro svako četvrto dete koje zatraži pomoć psihijatra boluje od depresije, a u uzrastu od 12 godina ovaj problem više muči dečake. Klinička depresija prisutna je kod tri do sedam odsto mladih, dok se sa ovim problemom bori 15 do 20 odsto adolescenata.
Prepoznajte prve simptome
Ako vaše dete postane depresivno, malo je verovatno da će o tome hteti da razgovara s vama. Prvi upozoravajući znaci biće promene u njegovom ponašanju koje ukazuju na uznemirenost i nezadovoljstvo. Nekada aktivno dete iznenada postaje tiho i povučeno, dobar đak počinje da dobija slabe ocene, povlači se u svoju sobu, gubi interesovanje za stvari koje su mu ranije bile važne. Žali se na glavobolju i umor, apatičan je, ne spava po celu noć...
– Neki od uobičajenih znakova depresije mogu da se pojave kada škola, socijalne ili porodične obaveze počnu da predstavljaju prevelik pritisak za dete. Ne znači da je dete depresivno ako postoji samo jedan od ovih znakova. Međutim, ako postoje neobjašnjive promene u njegovom ponašanju ili ako primetite znake depresije, obezbedite mu stručnu pomoć – upozorava Branka Tišma, školski psiholog i otkriva kada treba da se upali zvono za uzbunu.
Promena osećanja
Dete otvoreno pokazuje da je nesrećno, uplašeno, krivo, ljuto, plašljivo, bespomoćno, usamljeno ili odbačeno.
Fizičke promene
Žali se na glavobolje i bolove po celom telu. Primetan je nedostatak energije, poremećaj spavanja, problemi s ishranom i osećaj konstantnog umora.
Promena u razmišljanju
Govori o stvarima koje ukazuju na samooptuživanje ili nisko samopoštovanje. Ima problem s koncentracijom, negativne misli, pominje samoubistvo.
Promena ponašanja
Povlači se u sebe, ne pokazuje interesovanje za sport i zabavne aktivnosti koje je volelo, ima iznenadne izlive besa ili plača...
Vreme je da nešto preduzmete
Ukoliko vaš tinejdžer pokazuje neke od navedenih simptoma, delujte na vreme kako biste sprečili dalji razvoj depresije i pomogli svom detetu da izađe iz ove potencijalno opasne faze.
– Nekad je dovoljno da što češće i što duže razgovarate s detetom, da rešavate objektivne probleme, da ga podstičete da se druži, da nađe hobi, da se bavi sportskim ili vannastavnim aktivnostima u kojima je dobro. No, ako navedeni simptomi potraju duže i postanu zabrinjavajući, bez oklevanja potražite pomoć školskog psihologa ili dečjeg psihijatra – savetuje Branka Tišma i naglašava da roditelji, nažalost, relativno kasno reaguju, posebno kada je reč o mladima u ranoj adolescenciji, od 12. do 15. godine.
Oni neobično ponašanje vezuju za pubertet i biološke promene. Postaju svesni tek kada dođe do dramatične promene ponašanja, kada dete jako popusti u školi, ili kada na telu primete ožiljke od samopovređivanja.
Foto: ZeeNews, IdentityMagazine, Pixabay
