Znate li onaj vic o dečaku koji do pete godine nije progovorio ni reč, a onda je jednog dana majci rekao "So! Daj mi so". Užasnuta žena je mucajući izgovorila "Sine, pa ti znaš da govoriš. Zašto si dosad ćutao", a on joj je lakonski odgovorio "Nisam imao nijednu primedbu, a sad mi krompirići nisu slani".
Ovo se, naravno, u stvarnosti ne dešava iako ima mnogo dece koja jako kasno izgovaraju prve reči. Većina beba pre prvog rođendana zna da kaže "mama", "tata", "baba" ili "daj", sa 18 meseci "barataju" sa dvadesetak reči, a oko drugog rođendana uspešno sastavljaju proste rečenice.
A šta ako se beba i dvogodišnjak ne uklapaju u prosek?
Prema svavetima logopeda i pedijatara, postoji nekoliko stvari na koje je potrebno obratiti pažnju kako bismo pomogli bebi da na vreme počne da izvogara prve glasove i oblikuje ih u reči.
Sluh: Evenutualni problemi sa sluhom onemogućavaju razvoj govora. Ukoliko beba ne okreće glavu kada je zovemo, ne reaguje na naše pokušavje da joj privučemo pažnju kad smo joj van vidnog polja, ukoliko ne reaguje na iznenadu buku ili povišene tonove, zvuke koje ne poznaje, potrebno je konsultovati pedijatra i obaviti specijalistički pregled.
Cucla: Ne treba da je dajete bebi svaki put kad zaplače ili se unervozi, jer dugotrajno korišćenje varalice usporava razvoj govora i odlagže izgovaranje prvih reči. Osim toga, beba koja se smiruje cuclom neće imati ni želju ni potrebu da rečima izrazi svoje emocije, nervozu ili nezadovoljstvo.
Podsticaji: Veoma je važno da se sa bebom "razgovara". Slušajte je kad guče i odgovarajte joj, učite je da uobliči prve reči... Čim uoči da je okolina zainteresovana za ono što pokušava da im "saopšti", beba će biti motivisanija da ovladava rečima jer joj odrasli svojom pažnjom poručuju - znamo da nešto želiš da podeliš sa nama, slušamo te sa pažnjom.
Važno je da od početka pratite da li i kada dete otpočinje komunikacju, kako se igra, da li i kako imitra pokrete i govor, da li reaguje kada mu nešto zatražite. Dete treba podsticati da ponavlja rečenice kada nešto traži, jer se govor uči ponavljanjem. Pomažite mu i tako što ćete nekada njegove rečenice izgovoriti pravilno da ih ono čuje, ali nemojte insistirati da ih ono odmah pravilno ponovi. Ukoliko još nije spremno, nemojte vršiti pritisak. Takođe, važno je govoriti detetu bez tepanja, pavilno, kako bi i ono samo moglo da nauči da govori pravilno.
Koristiće i ako ga u početku učite onomatopeji i ako ga odvojite od teleizora i kompjutera. Imenujte sve stvari oko vas, kada ga hranite, dok se igrate sa njim, slušajte muziku i pevušite, pa će ubrzo stiči prve reči.
Ukoliko vam se ipak učini da nešto nije u redu, potražite pomoć stručnjaka.
foto: Consultas de Salud, BBMundo, empiezatemprano.org, clikisalud.net
