“Mama, ona me udarila!” “Ali on je započeo!” – koliko ste puta samo to čuli. U takvim situacijama postajete posrednik, pregovarač i sudija koji mora saslušati obe strane. Ne možete shvatiti kako se vaša deca ne mogu slagati? Odgovor je: oni se slažu. Svađe nisu znak da se ne slažu – to je način na koji se slažu – koriste konflikte da bi testirali svoju moć, razrešili nesporazume i izbacili emocije sa poznatim ravnopravnim članom porodice.
Svađe zbog rivalstva među decom su povezane sa njihovom borbom za prevlast, pažnjom roditelja i njihovom podrškom. Što je više sličnosti među vašom decom – isti pol, mala razlika u godinama, slični interesi – veća je verovatnoća da će biti više svađa. Izuzetak su jednojajčani blizanci čija sličnost stvara veliku bliskost. Što su sličniji, osećaju se međusobno bliskiji.
Drugoj braći i sestrama sličnost samo povećava verovatnoću konflikta jer treba pobediti drugog i uspostaviti samostalnost.
Rivalstvo među braćom i sestrama pojavljuje se u svim oblicima, a mogu se ispoljavati glasnim svađama, razbijanjem stvari ili čak tučom. U nekim slučajevima rivalstvo među decom ne zahteva intervenciju roditelja i možete im prepustiti da sami razreše svađu. No, u drugim slučajevima roditelji bi trebalo da se umešaju.
Kad dete napuni tri godine, iako se njihovo loše ponašanje može pripisati nedovoljnom znanju i iskustvu, znaće u svakom slučaju što je dobro, a šta loše. Isto tako deca u tom uzrastu imaju začuđujuće dobro razvijen osećaj za pravdu.
Kada se govori o bratskom rivalstvu tajna je u tome da znate kada treba decu ostaviti da sami razreše svađu, a kada bi trebalo da intervenišete, da se upletete, kako razrešiti konflikt među decom, tako da razumeju da njihovo ponašanje ne samo da nije primereno, već i zašto je neprimereno.
Jasno je da treba intervenirati kada je dete ugroženo ili postoji opasnost od uništavanja imovine. Isto tako, ako radnje jednog deteta ometaju aktivnosti drugog deteta, jer je njegov izbor ograničen, opet se treba umešati.
Isto kao i u društvu, treba postaviti granice koje se ne smeju prelaziti. Tako deca moraju naučiti da postoje granice koje moraju poštovati.
Prema tome, dokle god su deca unutar tih granica, tada se ne bi trebalo uplitati u njihova neslaganja, već bi trebalo deci prepustiti da sami razreše svoje probleme. Istina je da deci treba prostor u kojem će izraziti svoje misli i osećaje i naučiti da donose vlastite odluke i iskuse posledice svojih dela.
Roditeljima često može biti teško da znaju kada je trenutak da se upletu u bratsku svađu. Možete napraviti više štete nego koristi bilo sa prečestim uplitanjem ili pak sa nedovoljno čestim. Pa ipak, u pravilu, roditelji će radije ostaviti deci da srede svoje nesuglasice sami, nego da intervenišu. Prepuštanje pravde u dečje ruke može vrlo brzo eskalirati i tada bi deca vrlo lako mogla preći granicu.
Većina problema vezana za rivalstvo među decom može se izbeći ako se roditelji fokusiraju na koren problema svađe među njima od malena. Upamtite da su mnoge tenzije među decom slične onima među odraslima.
Poslednje što treba upamtiti je da je deo naše uloge kao roditelja postaviti dobar primer svojoj deci. Ako deca vide da se i njihovi roditelji ne slažu oko svega, ali su u stanju razrešiti to na miran i pravedan način, bez rasplamsavanja svađe, tada će to deci biti najbolja početna tačka u rešavanju njihovih nesuglasica.
foto: pokretzaokret.rs, stil-magazin.com, mojedete.rs
