Vlasinsko jezero, neotkriveni dragulj po kojem plutaju tresetna ostrva, odlično je mesto za miran porodični odmor. To je pravi mali raj za ribolovce ali i sve zaljubljenike u divlju, netaknutu prirodu.
Leto je najtoplije godišnje doba, pa je zato ovo period kad treba pobeći od gradske vrućine i iskoristiti čari planinskog vazduha na Vlasini i podariti sebi aktivni odmor koji će na vas delovati kao antistres terapija.
Živi svet Vlasine čini više od hiljadu biljnih i životinjskih vrsta. Mnoge od njih su retke, poput orhideja i posebnih vrsta pečuraka. Vlasina predstavlja i vrt zdravlja, lekovitog bilja i šumskih plodova. U toku leta na Vlasini možete brati bilje, borovnice, brusnice, divlje maline, kupine, vrganje, lisičarke...
Plutajuća ostrva
Na Vlasinskom jezeru ćete videti nešto po čemu je ono jedinstveno i što će vas sigurno zadiviti. To su plutajuća ostrva od treseta, raštrkana po vodenoj površini, čije se boje razlivaju od svetlo sive preko smaragdno zelene do tamno plave. Na većim ostrvima rastu vrbe i breze pa ona liče male pokretne oaze. Ima ih oko 200.
Vlasinska visoravan pominje se još u 13. veku, pod nazivom Vlasinsko blato ili Vlasinska tresava zbog nagomilanog treseta i blata nastalog spiranjem rečnih tokova. Na pojedinim mestima bilo je i živog peska. Plutajuća ostrva nastala su raspadanjem mahovine. O njima se prepričava zanimljiva legenda. Navodno je jedan meštanin isterao krave na ispašu, a jedna od njih je ostala da pase na obali. Pastir je zadremao, i kad se probudio, video je da je nema. Tražio je po okolnoj šumi, dozivao, da bi u jednom trenutku spazio životinju nasred jezera. Pričao je posle kako se parče obale nekom neviđenom silom odlomilo i prosto otplutalo. A šta se stvarno desilo? Krava je stajala na tresetnom ostrvu koje je tada bilo "okačeno" o obalu.
Takvih ostrva, tvrde naučnici, nigde više nema, a prirodi je trebalo 5.000 godina da ih napravi. Kad je napunjena akumulacija, ona su samo isplivala na površinu. Ova neobična ostrvca mogu, međutim, da budu nezgodna za nepažljive ribolovce. Jer, dešava se da ostave štapove zabodene u zemlju i, poput onog pastira, zaspu, a kad se probude, "zateknu" sebe i štapove daleko od obale. Na jednom od njih živi i kolonija kormorana, a ove ptice su pod zaštitom države.
U jezero svakog minuta pritiče dva kubika vode prvog kvaliteta i reka – Vlasina, Vrla, Jerma, Božička reka, Lisinska reka, Ljubotenska reka, Strvna, Čemerčica, sa svojim pritokama kojih ima oko 110.
Vlasinsko jezero, dužine 12 kilometara i dubine 35 metara, mesto je izuzetne lepote i zanimljivog biljnog i životinjskog sveta. Nalazi se u jugoistočnoj Srbiji, na Vlasinskoj visoravni, na 1.213 metara nadmorske visine. Veštačkog je porekla i nastalo je izgradnjom brane pedesetih godina 20. veka, na mestu gde je nekada bilo veliko tresište.
Brze planinske reke koje danas čine njegove pritoke, pune jezero vodom najboljeg kvaliteta, pa je ono idealno za kupanje, sportove na vodi i ribolov. Vlasinsko jezero možete posetiti u bilo koje doba godine i uveriti se u njegovu lepotu. Ali oni koji su imali priliku da ga upoznaju kažu da je najlepše leti, i to baš u avgustu. U letnjem periodu voda je dobra za kupanje, što omogućava celodnevnu zabavu. Meseci u kojima je voda za kupanje su juli, avgust i prva polovina septembra.
Legenda o „Crnom vodenom biku“
Legenda kaže da je nekada davno u jezeru živeo „vodeni bik“ koji je često izlazio noću iz vode na obalu, pasao travu i ubijao goveda seljanima koja su oko jezera pasla travu. Kako je poubijao mnogo goveda i zadavao seljanima veliki strah, neki kovač se dosetio da svom volu okuje rogove gvožđem i pusti ga da pase kraj jezera. Kad vodenjak izađe iz vode i polete ka kovačkom volu, ovaj ga probode okovanim rogovima te se vodeni bik vrati u jezero i više se nikad nije pojavio, već samo 1827. godine pred rusko-turski rat i srpsko-turski rat, kad se iz jezera čula rika bika da se tresla cela okolina, a iz vode su izbijali veliki mehuri.
Na Vlasinskom jezeru je registrovano 125 nacionalno i međunarodno značajnih vrsta ptica - siva čaplja, ćubasta plovka, kormoran... Fauna sisara je predstavljena sa 27 vrsta, među kojima su posebno interesantni šumska rovčica, vodena rovčica, močvarna rovčica, vodena vluharica, slepo kuče, tekunica, kuna belica, kuna zlatica, vidra, vuk, srna...
Info
* Iz pravca Beograda autoputem E-75 moguće je doći do Niša, pa potom preko Babušnice i Crne Trave stići na Vlasinsko jezero.
* Od Beograda do ovog jezera potrebno je preći 350 kilometara, ako dolazite iz pravca Nša 119, iz Skoplja 143 a iz Sofije 157 kilometara.
* Smeštajni kapaciteti Vlasine su više od 1.000 kreveta, a kamperima je na raspolaganju uređen kamp „Vlasina“.
* Blizu obale, postavljeni su hoteli i moteli Vlasina, Jezero i Nacis, odmarališta Vlasinskih hidroelektrana, vikendice od kojih je veliki broj kategorisan i na raspolaganju turistima.
foto:NoName_13-pixabay
