Mislim da je bio kraj novembra kada su Dunja i Lenka, moje ćerke, počele pasionirano da prate vremensku prognozu. Malo me je kopkala ta njihova iznenadna opsednutost temperaturom, padavinama, brzinom i pravcem vetra, ali se nisam raspitivala jer sam lakonski zaključila da stariju zanima da li će moći da obuje nove patike, a mlađu da li će biti lepo vreme za igru u parku. Tek negde pred Božić, kada su najavljene prolećne temperature, dođoše obe da pitaju hoće li ove godine uopšte biti snega za skijanje koje one, a da ja to nisam ni znala, čekaju i sanjaju još od lane.
U tom grmu leži zec, pomislila sam i krenula za računar da tražim zimske centre sa optimalnom visinom snega, ali su me one prekinule:
– Mama, nas interesuje samo Rtanj, Rtanj na Kopaoniku – složile su se prvi put posle toliko vremena.
Lenki se u hotelu „Rtanj“ najviše dopada samoposluživanje, pa nam ona, pošto voli da ugađa drugima, po nekoliko puta tokom obroka donosi hranu i slatkiše, a Dunja ne bi menjala odredište zbog najukusnijih krofni koje smo ikad jeli. Aleksandar, glava naše porodice i vlasnik bolnog sportskog kolena, želi u „Rtanj“ zbog činjenice da se nalazi tik uz ski-stazu, a ja zbog osmeha mojih najdražih koji istinski uživaju u našem zimskom odmoru.
I znate šta... Svo toje su u pravu, jer je hotel „Rtanj“ zaista dragulj Kopaonika. Dok drugi hoteli, vile i apartmani nude luksuz i ekskluzivne sadržaje, „Rtanj“ ima jedinstven položaj, jer se nalazi tik uz stazu, i toplinu koja najviše privlači porodice s decom.
Svi mi koji znamo koliko je teško vući i svoje i dečje skije i štapove od skijašnice do udaljenih staza smatramo da ništa ne može da nam zameni lakoću s kojom iz „Rtnja“, preko mostića, stižemo za samo nekoliko minuta do podnožja žičare „Mali Karaman“.
Ovaj hotel i ovu privilegiju upoznali smo prošle godine, pa me ne čudi oduševljenje moje porodice. Kad se umorimo od skijanja, pravimo pauzu pred hotelom gde nas čekaju vruće krofne i svakodnevna živa svirka sa velike bine. Domaći i strani rok, svi veseli i opušteni, nigde namrštenog lica, a sve u skladu sa sloganom hotela – „Doživite nezaboravno“!
Za one koji žele i nešto više od toga, renoviran je deo hotela, a u pripremi je i igraonica u kojoj će klinci uživati pod budnim okom zaposlenih dok im roditelji uživaju na stazama. Našoj deci to ne treba, velike su, a i da nisu, one sneg i skijanje ne bi menjale ni za šta. One uživaju u spustu niz snežne padine, vetru koji im miluje lica, opijajućem vazduhu i umirujućem planinskom pejzažu.
Suprug i ja smo veoma srećni što smo im usadili ljubav prema prirodi i sportu, a naročito prema skijanju. Na skije su prvi put stale još dok su bile veoma male, brzo su ovladale osnovnim pravilima, a sada bi malo da se nadmeću. Dunja već ima dobru tehniku, Lenka će uz pomoć instruktora i škole skijanja možda već ove zime sustići sestru, Aleksandra koleno još služi, a ni ja nisam za potcenjivanje. Dobar deo staza na Kopu, ukupne dužine 35 kilomatara, već smo prešli, za neke se tek spremamo. Možda se i sretnemo na nekoj od njih, a možda se vidimo ispred bine ili u redu za krofne.
Čekamo vas u „Rtnju“!
Aleksandra Bogdanović, osnivač i direktorka "Dečjeg sajta"
Foto: hotel Rtanj, ski.blogs.pressdemocrat.com, Up-Free pixabay
