Zdarava ishrana za nju je način života kom se posvetila pre deset godina. U toj oblasti obrazovala se u Njujorku i sada to znanje prenosi i drugima koji teže zdravom stilu života i izbalansiranoj ishrani. Healthcoach Tatjana Popović savetuje kako da se hranimo raznovrsno i pravilno i predlaže zdravu užinu za mališane i njihove mame 

Kako je krenuo tvoj put ka zdravoj ishrani i šta te je navelo da promeniš način života?

Ozbiljan preokret u životnom stilu i načinu ishrane napravila sam već sa 18 godina. Podstaknuta saznanjem da bolujem od teške bolesti, kao i spletom situacija koje su ukazivale da konvencionalnim medicinskim načinom lečenja nisam bliža oporavku, odlučila sam da šansu dam makrobiotici. Uz svetski priznatog makrobiotičkog konsultanta, Minu Dobić, uspela sam da povratim zdravlje, a potom sam otpočela istraživanje i edukaciju u oblasti health coaching-a i nutricionizma kako bih drugima pomogla da otklone zdravstvene probleme, kao i da koriguju telesnu težinu zdravim načinom ishrane.

Koje su najvažnije stvari koje si naučila obrazujući se u Njujorku u oblasti health coaching-a i kako se on ustvari definiše? Koliko se razlikuje od nutricionizma?

Jedna od najvažnijih stvari koje sam naučila studirajući na Institutu za integrativnu ishranu u Njujorku je sprovođenje principa bio-individualnosti, koji nam govori da smo svi drugačiji i da ne postoji jedan savršen način ishrane za sve. Takođe, radujem se što ovim pristupom ne podržavamo ekstremni pogled na bilo koji popularan način ishrane, poput vegetarijanstva, veganstva, makrobiotike, sirove ishrane itd, smatrajući da smo “samo mi u pravu” ukoliko ne jedemo meso ili neke druge namirnice. Zapravo, mi smo svi drugačiji, pa je poenta pronaći pravi miks namirnica koji će odgovarati našem telu.

Za razliku od klasičnih nutricionističkih preporuka, apsolutno izbegavam ograničavanje saradnje samo na izradu jelovnika i davanje liste “zabranjenih namirnica”, jer je cilj mojih programa da klijenti zaista nauče kako da se hrane i nastave sa spovođenjem naučenog nakon završetka health coaching programa. Obuke traju od tri do šest meseci i u toku tog perioda maksimalno sam posvećena klijentima kako bismo zajedno uveli nove, zdrave životne navike i ishranu koja će podržati postizanje optimalnog zdravlja i održavanja idealne telesne težine.

Živela si u instranstvu i posetila dosta mesta van naše zemlje. Koliko se navike u ishrani razlikuju u svetu u odnosu na nas, koja zemlja po tebi ima "najzdravije navike" kada je ishrana u pitanju i koja svetska kuhinja ti je omiljena?

Osnovna prednost tradicionalne srpske kuhinje je ta što smo zadržali naviku kuvanja kod kuće i okupljanja za trpezom za vreme ručka i večere, za razliku od razvijenih zemalja u kojima veliki broj ljudi nema vremena, pa se opredeljuju za smrznute ili unapred pripremljene obroke van kuće. Najčešće ti obroci sarže preteranu količinu kuhinjske soli, kao i veštačke dodatke poput aditiva, konzervanasa i zaslađivača. Najzdravija kuhinja na svetu je mediteranska i ona je moja omiljena jer obiluje konzumiranjem kvalitetnog maslinovog ulja, ribe, mahunarki, sezonskog povrća, voća i začina.

Pored ishrane, koje fizičke vežbe ti pomažu da se osećaš opusteno i sveže?

Volim da uradim jedan do dva kardio treninga u toku nedelje i to vodeći se vežbama svetski poznate fitnes instruktorke Kayle Itsines. Sa njenim elektronskim vodičem vežbam u teretani, u stanu, u hotelskoj sobi, gde god da sam. Pored toga, često radim jogu kako bih se opustila i promenila rutinu u vežbanju sa ciljem da razbijem monotoniju.

Pod pritiskom brzog života i dosta svakodnevnih obaveza koje svako od nas ima, mnogi imaju naviku da jedu "s nogu" i to hranu koja nije baš zdrava. Kakva je tvoja preporuka za zuzete mame, kako da se hrane zdravije?

Ključna stvar je u dobrom planiranju. Predlažem da uveče potope ovsene pahuljice u vodi zajedno sa koštunjavim voćem, chia semenkama, sirovim kakaom, cimetom i mlevenim lanenim semenom, i ujutru će taj doručak moći da ponesu sa sobom ukoliko žure na posao. Pored toga, u plastičnu čašu mogu da stave povrće i voće, a potom čašu odlože u frižider, pa ujutru samo dodaju vodu, začine (cimet, kurkuma, đumbir) i naprave smoothie. Za celu nedelju treba napraviti plan obroka, izdvojiti recepte i iz njih izvući sve neophodne namirnice, pa će i kupovina biti lakša i oduzeće manje vremena. S obzirom da mame daju primer svojoj deci, njihova ishrana bi trebalo da bude bogata voćem i povrćem, žitaricama, biljnim mlekom (bademovo, pirinčano), zdravim proteinima poput ribe, mahunarki i po izboru ćuretinom i piletinom.

Organizovala si i “detox program za 5 dana”. Koliko često je korisno za naš organizam da radimo detox i šta sve takav režim podrazumeva?

Detoksikacija je proces otklanjanja štetnih materija iz organizma. Hrana, voda, vazduh, lekovi, stres, kozmetički proizvodi i niz drugih činilaca podstiču akumulaciju štetnih materija u našem organizmu iz godine u godinu. Svi ti otrovi usporavaju telesne procese, uzrokuju bolesti i onemogućavaju regeneraciju. “5 dana detoks program”, čiji sam kreator i autor elektonske knjige, predstavlja bezglutenski, veganski plan ishrane sa ciljem detoksikacije, kao procesa eliminacije toksina iz organizma da bi se naše telo oporavilo, obnovilo energiju i vitalnost, i uspostavilo neophodnu ravnotežu.

Radila si i sa decom kroz svoj program. Vlada zabluda da mališani baš i nisu ljubitelji "zeleniša" i zdravih stvari. Kakvo je tvoje iskustvo u radu sa mališanima i kako su oni reagovali na zdrave namirnice?

Sa decom je predivno raditi. Oduševljena sam njihovom inicijativom i zainteresovanošću da isprobaju nove ukuse. Po ulasku u učionicu, potpuno spontano, odmah smo seli za sto i započeli razgovor o tome šta najviše, a šta najmanje vole da jedu. Kada sam birala recept koji ću koristiti za smoothie, odlučila sam se da umesto svih voćnih sastojaka ubacim spanać i šargarepu, i proverim kako će reagovati na ukus povrća u soku. Nakon degustacije prvog smutija, ceo razred je uglas tražio da stavimo više spanaća nego u prethodnom receptu. :) To me je potpuno oduševilo. Nekoliko dana nakon tog časa, dobila sam povratne informacije od roditelja koji su veoma zadovoljno potvrdili da su im deca tražila da kod kuće prave sokove od povrća i voća, jer su to naučili na času sa Tatjanom. :)

Kuvanje sa decom je veoma zabavno, ali povrh svega ključno za njihovu budućnost kako bi živeli dugo i zdravo. Zbog toga se radujem jeseni i daljim projektima sa decom.

Koje je tvoje mišljenje o suplementima i vitaminima, i koliko su oni važni za obogaćivanje svakodnevne ishrane?

Smatram da je korisno koristiti proverene suplemente kao dopunu svakodnevnoj ishrani. Lično koristim vitamin D u toku jeseni i zime, zbog slabije izloženosti sunčevim zracima, potom multivitamin, antioksidante i omegu 3. S obzirom na brz tempo života, kao i promenjen kvalitet hrane u odnosu na 30-40 godina unazad, veoma je teško uneti sve neophodne nutrijente u toku dana. Jedna studija je zaključila da mi danas moramo da pojedemo 8 narandži kako bismo dobili istu količinu vitamina A, za razliku od naši baka kojima je bila dovoljna samo jedna narandža. Važno je da se upoznate sa sastavom suplemenata koje ćete koristiti, jer brojni jeftini vitamini dostupni u apotekama sadrže kancerogene zaslađivače poput aspartama.

Kada želiš sebi da daš oduška i pojedeš nešto što nije uobičajeno za tvoj režim ishrane, šta sebi dozvoliš da pojedeš?

Mnogo ljudi smatra da stručnjaci iz sveta nutricionizma ne prave greške u svojoj ishrani. To je netačno. Naravno da postoje dani kada se i mi uželimo nečega slatkog, slanog, gurmanskog ili onoga što se smatra nezdravim. Poenta je iskontrolisati žudnju i pronaći zdraviju alternativu. Ja obično pogrešim kada pojedem ukusnu pastu, koja nije bezglutenska, ili kada u jednom dahu pojedem nekoliko redova čokolade.

Naravno, uvek kupujem one koje sadrže više od 70% kakaoa. :) Posle takve “greške” uvek se već od narednog obroka vraćam na svoj stari, ustaljeni režim ishrane, a ne čekam “ponedeljak” za vraćanje zdravoj hrani.

Doduše, možda ja baš i nisam dobar primer za greške u ishrani, jer imam intoleranciju na prirodne i veštačke zaslađivače, pa su moje greške ka slatkišima veoma limitirane kako bih održala dobro zdravlje.

Možeš li da podeliš sa nama jedan ili dva recepta za zdravu užinu za mališane?

Savetujem dve užine koje deca mogu poneti u školu, a ne zahtevaju puno vremena za pripremu i pakovanje, a što je najbitnije zdrave su i deci će pružiti dovoljno energije na aktivnosti tokom dana.

1. Banana sa bademovim puterom

2. Miks koštunjavog i suvog voća (ukoliko dete nije alergično)
(Bademi, lešnici, pistaći, orasi, brusnice, suvo grožđe)

Koji je tvoj savet za mlade ljude, pre svega tinejdžere, kako da se hrane i žive zdravije i kako da ih motivišemo da se više posveten zdravijem životu?

Zdrave navike u ishrani se grade od detinjstva, zbog toga savetujem roditeljima da sa decom provode više vremena u kuhinji, učeći ih kombinovanju zdravih namirnica. Roditelji deci daju primer u svemu, naravno i u tome kako treba da se hrane. Takođe, konstatnom edukacijom o značaju čitanja etiketa i otvorenim analiziranjem marketinških kampanja u cilju prodaje prehrambenih proizvoda, učinićemo mnogo da se mladi mnogo zdravije hrane.

autor: Olivera Marković

foto: facebook.com/tatjanahealthcoach