U porodilištu je bila mirna i tiha. Nešto nalik nagoveštaju plača mogli ste da čujete samo ponekad, pred dojenje, dok još nije načila da obuhvati bradavicu ili da povuče mleko. Zahvaljivali ste se nebesima zato što ste rodili anđelče, a ne nekog cmizdravca, a onda je došla prva noć kod kuće.
Oka niste sklopili. Do ponoći ste ustajali da vidite da li diše, da proverite da li su joj ručice hladne, da je podojite pre nego što krenete na spavanje, a od poboći je vaše čedo počelo da plače i nije, čini vam se, prestalo do danas, a već ima sedam meseci.

Svakog dana se pitate da li nešto radite pogrešno i šta da promenite, i još vam nije palo na pamet da je sve u redu i da imate dete koje baš voli da komunicira s roditeljima i to na jedini mogući način – plačom.
– Beba nikad ne plače bez razloga, tek da bi vas nervirala, već zato što želi nešto da vam poruči a na vama je da otkrijete šta – poručuju pedijatri i iskusne patronažne sestre.

U početku, u prvim mesecima po rođenju, bebe plaču da bi dozvale roditelje jer im je važno da znaju da su oni tu, da brinu o njima. Bebama treba sigurnost, a nju mogu da joj pruže samo mamam i tata, pa će ona plačem uspostavljati vezu s njima. Zato u ovom periodu ne smete da slušate „drage savete“ koje će vam govoriti da pustite bebu da plače dok se ne umiri. To je apsolutno pogubno za njen emotivni razvoj. Ne morate da je uzimate u ruke, dovoljno je da se pojavite, da je nežno ljušnete ili pomilujete. Njoj će biti dovoljno da zna da se odazivate na njen poziv.

Kako raste tako i bebin plač postaje sve raznovrsniji, ali ćete ga vi lakše razlikovati. Ako je, na primer, beba gladna, njen plač će u početku biti tih, a zatim sve jači i prodorniji. Ona ne ume da odlaže zadovoljenje svojih potreba i zato vam dranjem poručuje da je hitno. Iako će plač biti drugačiji, pravilo o intenzitetu i jačini, važi i kada je beba mokra, pa želi da je presvučete, ako je nešto boli, ako joj treba uteha...

Osim toga, neke bebe plaču zato što im je previše toplo ili hladno, kada ih muče grčevi, kada im izbijaju zubići, zato što su imale uzbudljiv dan, zatš što su napete, zato što su gladne, mokre, ali i zato što ih niste stavili da spavaju u običajeno vreme... Neke od njih se uspavljuju plakanjem, pa ih tada ne treba uzimati u naručje jer se tako samo pogoršava stvar. Ako niste sigurni u ovo, spustite je u krevetac, ali ostanite kraj nje i sačekajte da vidite šta će se desiti. Ako se uspavala, od sutra nećete brinuti.

Od trećeg do šestog meseca bebe plaču i zato što su frustrirane, zato što ne mogu da se okrenu, zato što im je ispala cucla, a ne mogu da je vrate u usta, zato što žele društvo i nekoga ko će da ih animira, što su sasvim dobri razlozi. Tek od šestog meseca one počinju da se deru bez ikakvog razloga, ali i to je, kažu pedijatri, bolje nego da beba ne plače jer to nije prirodno niti svojstveno za njih. Tada valja zatražiti pomoć lekara.

Foto: whattoexpect.com, irishtimes.com, tesco-baby.com, mnn.com