Uz veš-mašinu ide uputstvo za upotrebu, ali ga, ako ne računamo silne priručnike i brošure, uz bebu nećete dobiti, pa vam do kraja života ostaje da tragate za odgovarajućim „programom“ za plač, neposlušnost, lenjost, pubertetske bubice, ljubavne lomove i sve ostale muke vašeg čeda. Kad progovori nekako ćete se sporazumeti, čak i kad se ne budete razumeli, ali šta da radite u prvim danima i u prvoj godini bebinog života?
Kakav roditelj želite da budete? Roditelj koji se prilagođava bebi, roditelj koji očekuje da se beba prilagodi njemu ili nešto između?

Na jednom kraju spektra su roditelji koji se potpuno podređuju bebi, njenim potrebama i željama, pa insistiraju na što intenzivnijem fizičkom kontaktu (nošenju bebe u marami, spavanje u istom krevetu, neprekidnom nosanju), hranjenju na zahtev, skakanju na naznaku plača...
Na drugom kraju su roditelji koji očekuju da se beba uklopi u realan svet, da spava u određeno vreme, da jede po određenoj satnici, da plače dok se ne umiri, da se ne uzima u ruke kad je sita, naspavana i suva...
Mame i tate koji se drže ovih krajnosti prilično su retki, a svi ostali balansiraju negde između, pokušavajući da što bolje odgovore zahtevnoj ulozi u kojoj su se našli.

Pravilo je da nema pravila
Čak ni istraživanja vodećih svetskih stručnjaka, a obavljeno ih je na hiljade, nisu od velike pomoći. Jedna su dokazala da su bebe koje diktiraju porodični ritam srećnije, da bolje spavaju i ređe plaču, dok su druga istraživanja dokazala da se deca roditelja koji su insistirali na redu i rutini ne bude noću i brže napreduju.
Bez obzira na istraživanja, pokazalo se da kod beba mlađih od tri meseca nijedan od ovih pristupa sam po sebi ne daje uvek željene rezultate i to ne zato što beba pokušava da nametne svoju volju, već zato što na njene nesvesne radnje nije moguće uticati.

Bebe se razlikuju, kao i mi
To što neki roditelji dozvoljavaju bebi da bude šef, a drugi insistiraju na njenom prilagođavanju stvarnom svetu, ne znači da bilo ko od njih greši ili da su jedni bolji roditelji od drugih. Ne postoji samo jedan, pravi pristup roditeljstvu, jer niti smo mi isti, niti su sve bebe iste, ali je izvesno da svakoj od njih treba mnogo ljubavi, brige i osećaja sigurnosti.
Neke bebe deluju srećno i zadovoljno samo ako ih po čitav dan nosate, pričate im i pevušite, jer one naprosto žude za dodirom, ali ima i onih koje vole rutinu i kojima je važno samo da su site, suve i naspavane. To nije nešto što možete da previdite, pa zato bebi pružite baš ono što joj treba.

Menjajte taktiku po potrebi
A kako se bebe menjaju, tako ćete i vi, ma koji stil roditeljstva preferirali, morati da se prilagođavate i da pratite razvojne faze vašeg deteta. Prvih nekoliko nedelja proteći će vam u upoznavanju, pa vam neće pasti na pamet da razmišljate o vaspitanju, ali kad steknete rutinu pokušajte da otkrijete bebin „karakter“, narav, želje, potrebe... Kad otkrijete šta prija i vama i njoj, držite se toga, ali ako vidite da stvari ne funkcionišu, menjajte pristup.
Samo tako možete da odgajite srećno i dobro dete, i samo tako ćete moći da budete srećni i zadovoljni roditelji, a to je cilj svih nas.

Izvor: Nct.org.uk
Foto: Pixabay, Freepik